Ideja nastanka „Mlekoprodukta” davne 1947. godine, jednog od najstarijih proizvođača sira u zemlji, bila je da se mleko od državnih farmi i malih lokalnih proizvođača sabira i prerađuje na jednom mestu. I danas su upravo farmeri najznačajniji zamajac ovog kolektiva koji je preživeo sve tranzicije, za razliku od većine drugih privrednih subjekata iz nekada moćnog IPK „Servo Mihalj”.
Ovo ističe i Andrej Beslać, koji je sedam godina na čelu „Mlekoprodukta”. Fabrika danas zapošljava oko 250 radnika, otkupljuje i prerađuje 30 miliona litara mleka i naš je najveći proizvođač sira na godišnjem nivou sa 6.000 tona.
– Pre 20 godina francuski kapital „Grupe Savencija” (nekadašnji Bongren) uzima većinsko učešće u „Mlekoproduktu” i vraća preduzeću dinamičnost, uz modernizaciju pogona. Usledilo je poboljšanje kvaliteta robe, stvaranje marke „Biser” i puštanje novih proizvoda na tržište. Kolektiv napreduje u svakom smislu: portfolio nam je sve bogatiji, sirevi još kvalitetniji. Svih ovih godina menadžment u celosti čine stručnjaci iz naše zemlje. Novi vlasnici su u unapređenje kolektiva i pogona do sada uložili oko 15 miliona evra – naglašava Beslać.
Koje su prednosti biti u članstvu tako velikog lanca u mlečnoj industriji?
– „Savencija” je jedan od najvećih proizvođača mleka na svetu koji godišnje preradi 4,1 milijardu litara. Zapošljava oko 25.000 radnika i svoje proizvode plasira u 120 država, na svim kontinentima izuzev Afrike. Pripadnost moćnom i dobro organizovanom sistemu omogućava modernizaciju pogona, stalne edukacije zaposlenih, unapređenje bezbednosti i zaštite na radu, poboljšanje kvaliteta proizvoda, kao i održivo poslovanje i brigu o životnoj sredini. „Mlekoprodukt” je duži period lider u regionu po otkupu i proizvodnji sira, dok je dosta pogona u ovoj oblasti nestajalo. Na čemu se zasniva „formula” takvih rezultata?
– Pre svega na našim farmerima, koji su ravnopravan partner u ovom poslu. U ovakvim turbulentnim vremenima kada je ceo svet u ekonomskoj krizi, ima problema i u našoj proizvodnji. Pre svega, smanjena je kupovna moć stanovništva. Mi se, međutim, trudimo da poštujemo preuzete obaveze prema svim partnerima. Nikome nismo svih ovih godina otkazivali otkup mleka i trudili smo se da plaćamo u razumnoj ceni, koja se prošle godine, na primer, kretala od 40 do 80 dinara za litar. Država je nedavno pomogla povećanjem premije na mleko i većim izdvajanjem za grla. Ipak, uvozna taksa na sir od 30 dinara po kilogramu je niska. Smatramo da bi morala iznositi najmanje 150 dinara po kg. Koji je vaš odgovor na „bombardovanje” ovdašnjeg tržišta sirom iz inostranstva po nižim cenama, posebno onim iz Poljske?
– Racionalizacija i još bolja iskorišćenost sopstvenih resursa. Naš kolektiv kontinuirano raste zahvaljujući inovacijama, kao i fokusu na razvojni brend „Biser”. On je omiljen među starijim, a sve više i među mlađim potrošačima i godinama je naš vodeći proizvod u sirarstvu. Postali smo lider u dve kategorije: topljenih i polutvrdih sireva, dok su oni pod brendom „Karavan” na vodećoj poziciji na tržištu Srbije u kategoriji dimljenih sireva. Kamember i bri brenda „Ile de France” jesu broj jedan u kategorijama mekih sireva sa plementim plesnima. Imamo sertifikat za izvoz u Evropsku uniju, Rusku Federaciju i Kinu, što je potvrda visokog kvaliteta. Osamdeset pet odsto našeg prošlogodišnjeg plasmana je završilo na domaćem, a 15 odsto na inostranom tržištu. Gde vidite kolektiv u narednim godinama? Tržište je nemilosrdno, što se pokazalo poslednjih godina kada su i poznatiji proizvođači pod pritikom visokih ili depresiranih cena mleka, pa i gotovih proizvoda nestajali?
– Pre svega ostajemo zrenjaninski privredni subjekt u koji su uloženi ogroman rad i stručnost da se dođe do ovakvih pozicija. Međutim, moramo ići dalje. Farmeri su u prvom planu. Njih je danas 250–300 i cilj nam je da im se proizvodnja unapredi.
Zemljoradnička zadruga „Agro -Klek” nije jedina sa kojom decenijama sarađujemo već se trudimo da bude što više farmi koje posluju na takvom nivou. Nećemo zapostaviti ni manje proizvođače. Uz to, trudimo se da postignemo značajniji plasman proizvoda u većim trgovinskim lancima. Posebno radimo na podizanju mladog menadžerskog i drugog stručnog kadra, a takođe stalan cilj jeste i edukacija farmera i radnika u proizvodnji. Naravno, u ovoj godini stremimo i ka osvajanju novih tržišta poput Rumunije.
