U objektu za senokos smešteno je na stotine bala sena, a na njima šestogodišnji Luka i njegova četiri godine starija sestra Marija imali su svoju veselu dečiju igru. Nešto kasnije, tog prohladnog 20. decembarskog popodneva pridužila im se i starija sestra Milica, tek pristigla iz Zrenjanina, gde je učenica Gimnazije. Ovu po mnogo čemu idiličnu sliku retko možemo sresti poslednjih godina, posebno u seoskim sredinama. A mi je beležimo kod Tijane i Branislava Stokića u Lazarevu.
ŽIVOT NA SELU
– Porodica je uvek na prvom mestu. Suprug Branislav i ja smo od prvog dana tome sve podredili. Opredelili smo se za život na selu, odakle smo i potekli. Zajednički maštamo da imamo jedno malo poljoprivredno gazdinstvo. Sa dosta truda i rada možemo solidno živeti, decu podizati i vaspitavati da postanu čestiti ljudi – kaže Tijana sa dosta skromnosti i još nenaviknuta na novinarska pitanja. Od prošle godine ima registrovano na svoje ime poljoprivredno gazdinstvo. Pročulo se po maloj farmi krava te proizvodnji mleka i sira.
– Pre desetak godina, kada je moj suprug kupio prvo tele, nisam ni pomišljala da ćemo pokrenuti ovaj posao. Danas imamo sedam muznih krava, četiri junice i dva teleta. Jednostavno, postoji velika ljubav prema ovim životinjama. Zajednički obavljamo svakodnevni posao – nastavlja naša sagovornica.
Već na prvi pogled može se u ekonomskom dvorištu Stokića zapaziti izuzetna urednost. Sve je na svom mestu – od mini farme do ostalih objekata, kotarke za kukuruz, mini objekta za svinje, uređene radionice. Pažnju privlače belo okrečena stabla voćnjaka i uzorana kućna bašta.
– Imamo dosta posla, ali se stiže sve. Ja sam do pre dva meseca imao i stalni posao. Solidna mesečna primanja i rad u firmi sam posle 19 godina napustio, da bi se još više posvetio svemu ovome. Za nas je to veliki izazov – priča Branislav, visokokvalifikovani metalostrugar po struci. Međutim, u genima mu je ono čemu se posvetio poslednjih desetak godina, a to je podizanje sopstvenog domaćinstva i želja da svojoj porodici sa suprugom obezbedi još bolji i jednoga dana lagodniji život.
MLEKO NA KUĆNU ADRESU
Jedna od osnovnih naših znatiželja jeste kako Tijana i Branislav sami stižu sve da obave?
– Dnevno muzemo između 150 i 170 litara mleka. Najveći deo (oko 120 litara) gotovo iz muzilica sa kućnog praga prodajemo našim potrošačima u Lazarevu, Zlatici, a stižemo i do Zrenjanina. Oko 50 litara završi u mojoj dnevnoj proizvodnji razičitih vrsta belog sira – u kriškama, sitnog, mocarele, kačkavalja… Imamo stalne kupce i svi su zadovoljni. Većini sve ovo donosimo na kućne adrese – nastavlja priču Tijana.
Postavlja se i pitanje koliko je neophodno zemlje da bi se za ishranu ovakvog stočnog fonda obezbedila detelina, seno, koncentrat.
– Sve kupujemo. Nemamo sopstvenih obradivih površina. Godišnje je potrebno obezbediti oko 4.000 bala deteline i sena, a mesečno oko tonu koncentrovane hrane. Sve drugo (higijena, muža) radimo složno suprug i ja. Ono što je izuzetno značajno odnosi se na kvalitetnu i urednu ishranu naših grla. To najbolje prepoznaju svi oni koji koriste naše mleko i sir – priču privodi kraju Tijana i napominje da će muža krava započeti uskoro, a njena „bela reka” već iste večeri krenuće da teče ka brojnim adresama.
Branislav nije gubio vreme. Obavljao je svoje redovne poslove oko čišćenja farme. Međutim, sa ponosom nam je pokazivao još neke alatke koji su njegovih ruku delo. Dosta toga još zna da radi ovaj stasiti i vredni čovek koji u svom domaćinstvu nema traktor, niti bilo koju drugu priključnu mašinu. Ima veliku želju da sa suprugom iduće godine postavi savremeniji sistem za mužu krava i da farmu uveća za jedno ili dva grla. Slično govori i Tijana, dok nas ispraća sa tek ispečenom pitom, sirom i jogurom iz sopstvene proizvodnje.
Svoju igru sa već promrzlim obrazima završili su i Luka, Marija i Milica. Ostalo je još da stanu pred objektiv našeg fotoreportera Jovana, pa da pošalju sliku koju može da poželi svaka porodica dok ispraća jednu i dočekuje novu godinu.
Nikola Božović Foto: J. D. Njegović
SPORTSKI TALENTI
Stokići sa puno ponosa pričaju i o svojim naslednicima. Uz to što su lepo vaspitana deca, Marija i Milica su i odlični učenici. Saznajemo i za njihov sportski talenat. Marija je već sakupila 40 medalja i pehara na različitim nadmetanjima u plivanjukao takmičarka PK „Proleter”. Milica redovno trenira u istoimenom odbojkaškom klubu, dok se najmlađi Luka još uvek „lomi” između fudbala i plivanja.
SKROMNA PODRŠKA
Već desetak godina u našoj zemlji vodi se velika akcija poznata pod nazivom „Povratak na selo”. Dodeljeno je na stotine kuća mladim bračnim parovima koji odluče da žive na selu. Tokom prethodnog perioda porodica Stokić dobila je podršku u vidu junica iz pokrajinskih fondova. Krajem ove godine dodeljena im je i nagrada jedne banke od 200.000 dinara za primerno gazdinstvo.
MLEKO 120 DINARA
Stokići se ne žale! Naprotiv, iskreno nam kažu da se mogu zaraditi dve prosečne plate što je dovoljno za život na selu. Osvrću se i na cenu mleka, a njihova je 120 dinara po litru. U ovakvoj proizvodnji nema velikih podsticaja od države.
Već na prvi pogled može se u ekonomskom dvorištu Stokića zapaziti izuzetna urednost. Sve je na svom mestu – od mini farme do ostalih objekata, kotarke za kukuruz, mini objekta za svinje, uređene radionice. Pažnju privlače belo okrečena stabla voćnjaka i uzorana kućna bašta.
