OTILIA BUHEKER ILIĆ O RADU SA DECOM, AKTIVNOSTIMA, PLANOVIMA…

Probudimo ono dobro u svakom biću i učinimo svet lepšim

Ni jedna manifestacija za mališane u gradu ne može se zamisliti bez „Sovica mudrica”. Na radionicama koje priređuje i vodi Otilia Buheker Ilić imaju priliku da mnogo toga nauče. Kako je za naš list ispričala, na ideju da pokrene „sovice” došla je sasvim spontano, pre više od 11 godina. U velikoj meri, „krivci” su „Maštalište” i profesorka Milica Cica Velimirović, koja je sve zarazila radionicama.
Dolaskom trećeg deteta na svet 2013. ova kreativna prosvetna radnica sa bogatim iskustvom odlučila je da primeni naučeno i najmlađim Zrenjanincima učini letnje dane, kada ovaj centar nije radio, zanimljivijim.

Po čemu pamtite „Maštalište”?
– Cela koncepcija je bila sjajno osmišljena. Svako dete je moglo da pronađe nešto za sebe. Program se organizovao od početka do kraja školske godine. Sećam se da nam je prvog leta „Maštališe” mnogo falilo. Jedva smo čekali septembar. To divno mesto svima nedostaje.
Kako je sve počelo?
– Prve godine smo pozvali prijatelje sa decom približnog uzrasta na kreativno druženje u Karađorđevom parku. Ubrzo se krug pristalica širio, jer smo upoznali nove ljude, koji su rado dolazili. Već 2014. preselili smo se u Gradsku baštu. Svakog četvrka, tokom leta, bila je ispunjena decom. U međuvremenu se ideja proširila, pa se od 2017. u okviru „Banatske bajke” održava zanimljiv nedeljni program. Četvrtak je ostao dan za radionice, predstave i bioskopske projekcije. Srce mi je puno kada se osvrnem i uverim se da ima još nas koji volimo ovaj grad i dečicu kojoj želimo da pružimo nova, nezaboravna iskustva.

Šta mališani sve mogu da nauče?
– Radionice „Sovica mudrica” napreduju iz godine u godinu, i uvek su tematski obojene. Do sada smo imali serijale posvećene saobraćaju, reciklaži, prevoznim sredstvima, državama, ekologiji, ugroženim životinjama, biljkama. Na osnovu knjige koju predstavim ili im pročitam, ukoliko je kraća, diskutujemo, zaključujemo, eksperimentišemo. Zatim uključimo prstiće i napravimo nešto inspirisani tim delom. Najviše volim aktivnosti na otvorenom, u prirodi, i novogodišnje specijale. Tada sve bude mnogo svečanije uz muziku, puno rada i poklončića.

Da li imate viziju Grada u budućnosti?
– Maštam o tome da Zrenjanin bude prvi u Srbiji gde bi deca različitih generacija (npr. u Kulturnom centru) mogla da dolaze na radionice tokom cele godine. Da se udružuju, rešavaju probleme na njima svojstven način i budu spremni da odgovore na buduće izazove. U ovom modernom, digitalnom svetu, gde su ljudi okrenuti materijalnim stvarima, profitu i imaju sve manje vremena za bližnje. Zagovornik sam ideje da treba probuditi ono dobro u svakom biću, umnožiti ga, usmeriti da pomogne okruženju, ne očekujući ništa zauzvrat. Kada bi svako učinio jedno dobro delo na dan, postao bi zadovoljniji sobom, a svet bi bio mnogo srećnije mesto za život. Jedan od mojih najvećih motiva je upravo ekologija. Ponosna sam što sam saradnik tima inkluzivnog „Čep festa”. Organizuje ga udruženje „Čep za hendikep”. Na taj način se družim i sa decom širom Srbije.
Članica ste Saveta Mesne zajednice ,,Mala Amerika”. Šta bi dodatno trebalo uraditi, da ona bude lepša i uređenija?
– Trudimo se da održimo zajedništvo i da popravimo sve aspekte, a nove korisne da uvedemo. Od 2019. priređujem velike akcije čišćenja sa oko 50 malih ekologa i njihovih roditelja uz edukaciju, obezbeđenu opremu, radionicu i posluženje. Ne smem da zaboravim saradnike koji su uvek uz nas: „Persu”, „Ekostar pak”, pokret Gorana i „Bašta mala”. Dobrodošli su svi koji vole prirodu i čistije okruženje. Samo se upornošću može doći do rezultata. Dok smo u manjini, naš zadatak je teži, ali ne odustajemo. Obnovili smo nekoliko dečjih igrališta, upriličili humanitarne akcije, suprug se maksimalno angažovao u obnovi i održavanju Vojnog stadiona. U planu je organizovanje nekoliko manifestacija koje će društveni život ovog naselja razmrdati.Pokrenuli ste „Vrata sa dušom”. Jedna ajnfort kapija je obnovljena. Da li ćete nastaviti aktivnosti?
– To je prelepa zamisao na koju smo došle Gorjana Ponjević Balani i ja. Cilj nam je bio da popravimo stara vrata, svojevrsne spomenike kulture Grada i vratimo im stari sjaj. Oformljena je Fejsbuk grupa koja trenutno ima više od 300 članova. Plan je bio da se udružimo i zajedničkim snagama obnovimo barem jedna vrata godišnje. Da li zbog korone ili pada entuzijazma i podrške, period obnove prve kapije se razvukao na godinu i po dana. Ali, od ideje ne odustajemo. Naredna vrata će na ovaj način biti popravljena samo ako se plan shvati ozbiljnije i priključi više učesnika, koji su zaista raspoloženi da ulože svojih par sati humanog rada i pritom nauče nešto novo.

Miroslava Malbaški
Foto: Privatna arhiva, volimzrenjanin.com i Jovan D. Njegović