Tradicionalni svinjokolji ove jeseni i zime izostaće u mnogim gazdinstvima našeg kraja. Afrička kuga svinja desetkovala je obore, a i dalje predstavlja pretnju. Naime, tri sela se još uvek se nalaze na listi zaraženih i ugroženih područja Uprave za veterinu. Za njih stoga važi zabrana prometa svinjskog mesa, a klanje svinja može se obavljati samo za sopstvene potrebe, uz prethodnu veterinarsku proveru da životinja nije zaražena.
VETERINARSKA ANALIZA O TROŠKU DRŽAVE
Reč je o Čenti (na listi zaraženih mesta od 23. juna), Perlezu (od 19. jula) i Knićaninu (od 7. avgusta). Sa liste su skinuti: Jarkovac (30. avgusta), Sečanj (12. septembra), Banatski Dvor (26. septembar), Farkaždin (13. oktobar) i Stajićevo (2. novembar).
Da bi se zabrana skinula, neophodno je da prođe minimalno 40 dana od poslednjeg slučaja u mestu koje je ranije proglašeno kontaminiranim, uz prethodno poštovanje svih zahteva, objašnjava Đorđe Janku, epizootiolog Veterinarskog specijalističkog instituta.
– Očekujem da će i u Čenti uskoro biti ukinuto rešenje o zarazi, kada budu dovedena u red neka dvorišta gde nisu izvršene sve mere – navodi Janku.
Pojašnjava da u pomenuta tri sela nije dozvoljen promet svinja, a da se pre klanja za sopstvene potrebe mora pozvati veterinar radi analize uzorka na afričku kugu.
– Sve ide o trošku države. Klanje je obavezno u roku od 48 sati – naglašava epizootiolog.
Upozorava poljoprivrednike da moraju da nastave da poštuju mere protiv afričke kuge.
– U Južnom Banatu je došlo do smirivanja bolesti, dok nije pre par dana ponovo registrovana u par novih dvorišta u Banatskom Novom Selu – naglašava stručnjak.
U Čenti će malo ko ove zime uživati u domaćim kobasicama, čvarcima, slanini. Selo je pre pojave bolesti imalo oko 2.500 svinja, a sada jedva stotinak, navodi meštanin Nikola Momirov. Gazdinstvo njegove porodice među prvima je letos pogođeno zarazom. Iz njihovih obora uklonjeno je 40 grla.
ALTERNTIVA SU JUNAD
Zbog toga su se nedavno okrenuli uzgoju junadi u tovu. Ipak, Nikola se nada da će u narednom periodu moći da se vrate svinjogojstvu.
– Držali smo ranije krave i bikove, ali od pre osam godina prešli smo na gajenje svinja jer je lakše. Njima su potrebne samo žitarice i koncentrat, a kravama i kabasta hrana, silaža, senaža, pri čemu su za košenje i baliranje deteline i slame neophodni dodatni radnici i mehanizacija. Zatim, svinje izrastu za prodaju za šest meseci, a bikovi za 10–12. Takođe, za rad sa bikovima potrebno dvoje–troje ljudi – objašnjava Nikola.
On sa ocem Ljubom vodi porodično gazdinstvo. Uzgoj životinja im je važan zbog dodatnog prihoda jer se ne mogu osloniti samo na neizvesnu ratarsku proizvodnju. Momirovi obrađuju 60 jutara zemlje.
– Cena žitarica varira i ide iz krajnosti u krajnost. To posebno pogađa poljoprivrednike koji vraćaju kredite – a većina koja hoće da se razvija morala je da ih podiže. Naše krmače su se prasile na svakih nekoliko meseci tako da smo tokom godine mogli da računamo na prihode od prodaje svinja za vraćanje zajma – ističe mladi paor iz Čente. Dodaje da su mehanizacija i zemlja u poslednjih nekoliko godina izuzetno poskupele.
Naš sagovornik nema naročite zamerke na isplatu odštete za ispražnjene obore. Navodi da je njima novac blagovremeno stigao. Ističe da je jedino nejasno zašto se za krmače davalo 40.000 dinara po grlu, a ne po kilogramu jer se starije i mlađe jedinke razlikuju po težini.
A. Ilijev & M. Maričić
MERE
Preporučuje se izbegavanje pašnog držanja svinja, sprečavanje direktnog kontakta sa divljim svinjama i hranjenje pomijama. Osobe koje su bile u kontaktu sa divljim svinjama moraju dobro oprati i dezinfikovati odeću i obuću. Obavezna je prijava svake bolesne ili uginule domaće životinje ili divlje svinje nadležnom veterinaru. Radi sigurnosti potrebno je postaviti dezobarijere na ulazu i izlazu u obor.
