Zrenjaninu nedostaje nova strategija razvoja kulture
Savremena umetnost išla je u korak sa vremenom i bila sinonim za novo i drugačije. Kroz nju su stvaraoci izražavali bunt i tražili način da se suprotstave ustaljenim kalupima i formama izražavanja.
O savremenoj umetnosti koja se u najvećoj meri razvija u Beogradu i Novom Sadu, naročito vizuelnoj, razgovarali smo sa dvema istoričarkama umetnosti. Govorile su o tome čime se trenutno bave, koja je uloga umetnika i kustosa u Srbiji i Zrenjaninu, i da li i na koji način ostvaruju saradnju sa kolegama van granica naše zemlje.
Slavica Žarković od 2008. radi u Savremenoj galeriji Umetničke kolonije Ečka (UK), a 2017. postala je viša kustoskinja. Kreira, organizuje i priprema izložbe, obrađuje muzejski materijal, stvara i promoviše imidž ove značajne ustanove kulture. Odabira umetnike za učešće u UK Ečka. Sa druge strane, Vida Knežević je tokom 2008. završila master studije na beogradskom Univerzitetu umetnosti, gde je 2019. i doktorirala. Predavala je na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija.
Na čemu trenutno radite? Slavica: Završili smo obiman posao revizije kolekcije koji je podrazumevao i sređivanje dokumentacije u digitalnom obliku. Predstoji nam rad u aplikaciji za obradu umetničkih predmeta kreiranoj za muzeje/galerije. Takođe, uključena sam u jedan projekat koji je još uvek u početnoj fazi. Sa grupom autora promišljamo o kreiranju izložbe, prvo za prostor zrenjaninske Galerije, zatim i za neke druge prostore. Tema su odlasci ili ostanci, migracije i (re)integracije. Tokom 15 godina rada upoznala sam mnogo umetnika. Na ovom projektu okupljeni su neki od njih sa kojima sam imala prilike da sarađujem. Druge sam tek upoznala. Moja situacija je trenutno takva da živim između Zrenjanina i Hagena (Nemačka), a kreativni ljudi najbolje uočavaju promene koje se dešavaju u pojedincu prilikom izmeštanja. Zato je savremena vizuelna umetnost odličan način da se stvori prostor za konstruktivnu razmenu različitih mišljenja. Vida: Upravo sam završila knjigu na kojoj sam dugo radila, a proizašla je iz mojih doktorskih studija. Uzbuđeno iščekujem kada će prvi primerci izaći iz štampe, a iskreno se nadam da će se to desiti za koji dan, uprkos tome što su beogradske štamparije pune posla pred praznike. Naziv dela je „Ne čekajući inspiraciju” a posvećena je onim predratnim stvaraocima, u međuratnom periodu, koji su se kroz umetnost borili protiv nadolazećeg fašizma, za neki drugi, bolji svet. Među njima je ime Pauline Sudarski, koja je danas gotovo zaboravljena. O njenom radu sam više saznala zahvaljujući koleginici Oliveri Skoko koja mi je omogućila uvid u kolekciju njenih dela koji se čuvaju u zrenjaninskom Narodnom muzeju. Kakva je savremena scena u našoj zemlji i gradu? Slavica: Najviše se razvija u Beogradu i Novom Sadu, dok druga mesta pokušavaju da je afirmišu. Ne mislim da je podilaženje ukusu publike i festivalizacija kulture dobra, jer se tako urušavaju programi. Treba, možda, akcenat staviti na edukaciju koja će olakšati bolju komunikaciju između nje i publike. To je ono na čemu i mi, kao ustanova, treba da radimo. Savremena umetnička scena je izuzetno šarenolika i uzbudljiva i zauzima veliki prostor. Neizbežna je u svakom većem gradu u svetu, a pored ovih prostora egzistira u velikoj meri i na internetu. Živimo u vremenu kada se konstantno umnožavaju koncepti koji ulaze u njen diskurs. Jedan od razloga tog rasta jeste što se umetnički rad prepliće sa civilizacijskim napretkom u svim oblastima, ali i potrebi čoveka, posebno umetnika, da sagledava stvari na drugačiji način. Zato su u savremenoj umetnosti legitimni svi dostupni mediji, sredstva izlaganja i strategije. I to je nešto što se trudimo da prikažemo i u zrenjaninskoj Galeriji. Vida: Uprkos teškim vremenima u kojima živimo, svetskim ekonomskim krizama, inflaciji, ratovima, savremena vizuelna scena u Srbiji je vrlo živa i dinamična. Možda bi bilo najpreciznije i najviše fer da kažemo da je ona takva u najvećoj meri u Beogradu, dok je u ostalim gradovima, izuzev eventualno Novog Sada, mnogo manje vidljiva i prisutna. No, i to ima svoje razloge – u našoj zemlji sve je toliko centralizovano i koncentrisano u glavnom gradu, pa tako i savremena umetnost. Ipak, rekla bih da je naša umetnička scena i te kako zanimljiva, naročito ona koja putem svojih umetničkih radova postavlja pitanja o tome u kakvom mi to svetu živimo, kuda sve to vodi, kakvi su to komplikovani društveni procesi koji nam uporno onemogućavaju dostojanstven život. Istovremeno, ona nam daje mogućnost i da zavirimo u neke druge svetove koji su puni alternativa, koji nam govore da može drugačije, da ovaj svet ne mora da bude tako surov i brutalan, već nam pokazuje da međuljudski odnosi, načini ponašanja ljudi prema drugim ljudskim bićima, prema prirodi, prema radu, slobodnom vremenu, i mnogim drugim pitanjima, mogu da budu drugačiji, mnogo bolji. Kakva je uloga savremenog umetnika, a kakva kustosa? Slavica: Pošto radim u specijalizovanom umetničkom muzeju mogu govoriti samo iz te pozicije. Delom posla vezana sam za kolekciju Savremene galerije. Vodim zbirku umetničkih dela koja su nastala od kraja Drugog svetskog rata do danas. Promovišem ih i tumačim kroz različite tematske izložbe. Sa druge strane, uloga naše ustanove je i da podstakne savremenu umetnost i predstavlja je lokalnoj publici. Tu posebno ističem rad Umetničke kolonije Ečka. Uloga kustosa ove institucije jeste da se oslanja na svoje znanje iz istorije umetnosti i tako prepoznaje, prati i promoviše aktuelne tendencije, ali i da u neposrednom kontaktu sa savremenom vizuelnom umetnošću donekle učestvoje u njenoj produkciji. Vida: Mene su često moji roditelji pitali: „Dobro, sve je to lepo, ali kada ćeš se ti konačno zaposliti u nekom muzeju ili galeriji”? A teško je objasniti da se vreme promenilo, da stvari ne funkcionišu više tako, i da su sve ređe prilike da oni koji se na ovaj ili onaj način bave savremenom umetnošću dobiju neko „stalno” zaposlenje u kojem će provesti čitav svoj radni vek. To je tako u svetu, a i kod nas. Treba tu dodati i činjenicu da država Srbija u kulturu i umetnost ulaže minimalno, budžeti su zaista mali kada se uporede sa budžetima zemalja u susedstvu, a onda još kada pogledamo gde se i kako troše, situacija je prilično poražavajuća. Ali i pored toga, ima toliko vizuelno sadržajnih, edukativnih, inspirativnih i ohrabrujućih izložbi i projekata, koji ulogu umetnika i kustosa u ovom društvu i te kako čine važnom. Koliko sarađujete sa drugim kolegama? Slavica: Imala sam prilike, koliko su to finansijske mogućnosti dozvoljavale, da stupim u kontakt sa kolegama iz inostranstva. U nekoliko navrata učestvovala sam u radu novosadskog Festivala savremene umetnosti „Dunavski dijalozi”. Tamo sam sarađivala, ali i razmenila iskustva sa drugim umetnicima i kustosima koji nisu odavde. Posebno me raduje što je u pripremi jedan međunarodni projekat koji se nadam da će zaživeti. Bez obzira na to odakle su autori, svaka saradnja je dragocena, jer se tako razmenjuju mišljenja i znanja. Vida: Najviše sarađujem sa kolegama i koleginicama iz bivše Jugoslavije, često sam u kontaktu sa njima, godinama radimo zajedničke projekte koje realizujemo u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu, Skoplju i drugim gradovima. To je neka organska povezanost. Delimo gotovo isti jezik, sličnim temama se bavimo, imamo slične uslove u kojima radimo, i to povezivanje i saradnja prirodna su posledica svega toga, uprkos vladajućim politikama koje nametnute podele uvek nanovo veštački proizvode. Upravo sam tokom predstojećeg vikenda u Zagrebu, gde u njihovom Muzeju savremene umetnosti gostuje izložba na kojoj sam jedna od kustoskinja, a koja je prethodno bila otvorena u Modernoj galeriji u Ljubljani. Govori o značaju umetnosti performansa tokom turbulentnih devedesetih godina. Šta mislite o savremenom stvaralaštvu lokalnih umetnika i kulturi u gradu? Slavica: Kreatori kulture u Zrenjaninu su prvenstveno njegove ustanove, odnosno stručnjaci koji uspevaju da iz svega izvuku maksimum. Za naš grad je neophodno da osmisli koncept i viziju, odnosno da se napiše nova strategija razvoja kulture koje ćemo se držati. A iznedrio je dovoljno stručnjaka koji imaju kapaciteta da je realizuju kao i umetnika spremnih da učestvuju. Vida: Moram priznati da sam, nakon Gimnazije i odlaskom na studije, samo rubno pratila umetnička zbivanja u Zrenjaninu. Ipak, poslednjih godina sam u bližem kontaktu sa zrenjaninskom scenom, naročito preko Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, u kojoj je nekoliko lokalnih kulturno-umetničkih organizacija aktivno. Imam utisak da su to neke nove generacije one toliko čuvene urbane zrenjaninske scene koja je svoje vrhunce doživela tokom osamdesetih i devedesetih godina, kada su se u njemu i dalje osećali ekonomski efekti tog grada koji je u Jugoslaviji bio jedan od najznačajnijih urbanih centara – kroz razvijanje industrijskih i fabričkih pogona, ulaganje u socijalno stanovanje, obrazovanje, kulturu i umetnost. Iz takvih ekonomskih i kulturnih politika danas bi se moglo mnogo naučiti.
Miroslava Malbaški
STRUČNA, SVESTRANA, KREATIVNA Slavica Žarković diplomirala je na prestoničkom Filozofskom fakultetu. Učestvovala je u nekoliko saveta, žirija i komisija. Autorka je brojnih tekstova u katalozima i stručnim časopisima. Od 2019. saradnica je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) na programu Recenzije. Član je Muzejskog društva Srbije i NK ICOM od 2012. Kao kustoskinja organizovala je više od 70 izložbi u brojnim galerijama i muzejima. Od poslednjih angažmana izdvaja se „On the road” umetničkog para „diSTRUKTURA” u matičnoj Galeriji. Ova postavka našla se u užem izboru za Politikinu nagradu za najbolju izložbu 2022. Svoj rad prezentovala je i na stručnim skupovima.
UMETNICA BEZ GRANICA Vida Knežević je odrasla u Sutjesci, a nakon Zrenjaninske gimnazije diplomirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Od 2014. jedna je od urednica medijskog portala „Mašina.rs” gde piše o savremenoj umetnosti i kulturnim politikama. Autorka je i saradnica mnogobrojnih projekata i izložbi u oblasti kustoskih, umetničkih i aktivističkih praksi. Članica je Upravnog odbora Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i Udruženja likovnih kritičara (AICA) sekcija Srbije.
