EČKA JE OD 3. DO 6. SEPTEMBRA BILA MESTO SARADNJE, PRIJATELJSTAVA I RAĐANJA NOVIH, KREATIVNIH IDEJA

Umetnost ne poznaje granice

Ečanska Kolonija, kao jedna od najstarijih u Vojvodini, mesto je susreta stvaralaca različitih senzibiliteta i poetika. Tradicionalno, okupljaju se dva puta godišnje. Kroz nju se spajaju najraznovrsnije forme izražavanja iz kojih proističu nova razmišljanja, stavovi i pogledi na budućnost.
Prvi ovogodišnji Saziv bio je međunarodnog karaktera. Nedavno, u ovom malom, banatskom selu boravilo je devetoro umetnika. To su: Goran Dragaš, Andrea Ivanović Jakšić, Edita Kadirić, Zorica Milisavljević, Balint Sombati (Bálint Szombathy), Selman Trtovac, Vladimir Frelih i umetnička grupa „Filderbahnfreundemöhringen” (FFM). Čine je Mihelin Kober (Michelin Kober) i Daniel Mijić.
Ono što ih sve povezuje jeste činjenica da su rođeni u gradovima koje su napustili iz brojnih razloga (rat, posao, studije, ekonomske prilike). Selektorka je istoričarka umetnosti, Slavica Žarković, viša kustoskinja. Izložba radova koji su tada nastali nosi naziv „Umetnička kolonija Ečka: izmeštanje umetnosti – umetnost izmeštanja”. Otvorena je 5. septembra u salonu Savremene galerije.

NERASKIDIVE VEZE
– Postavka se nadovezuje na projekat „Unutarnje migracije” koji traje već nekoliko godina i promoviše proces zajedničkog umetničkog stvaralaštva kroz udruživanje stvaralaca i kustosa koji su iz određenih razloga promenili grad ili zemlju boravka, ili žive i rade na relaciji između više gradova odnosno država.
Pozvani su umetnici koji su imali iskustvo izmeštanja da svoje radove premeste u našu Umetničku koloniju i da kroz njih predstave svoja razmišljanja o pitanju pripadnosti, identiteta, razlika, mogućeg zajedništva, problema migracija i integracija, kao i kritike društveno-političkih okolnosti stvarajući uvek jedan prostor za konstruktivnu razmenu mišljanja. Promena geografskog fizičkog prostora jeste iskustvo koje učestvuje u kreiranju identiteta, a umetnost na najbolji način detektuje promene koje se dešavaju u pojedincu – objasnila je Slavica Žarković.

ANDREINI PREPOZNATLJIVI RADOVI
Boje našeg grada „branila” je Andrea Ivanović Jakšić. Rođena je 1979. u Slavonskom Brodu (Hrvatska), a živi i radi u Zrenjaninu. Slikarstvo je diplomirala 2005. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Milana Blanuše.
Izlagala je u zemlji i inostranstvu (Japan, Mađarska, Švajcarska, Austrija). Bavi se različitim medijima i formama vizuelnog izražavanja. Kako je za naš list rekla, celokupno stvaralaštvo duboko je utemeljeno u njenoj životnoj filozofiji.
– Delo koje je izloženo govori o onom nehuvatljivom, nevidljivom, nesvesnom, podsvesnom (um-san-smrt), o onom što se taloži u čoveku. Ja sam posmatrač, tragač, kopač, život je ono što me pokreće. Sa druge strane, bogato je iskustvo upoznati ljude različitih generacija, umetničkih praksi, razmenjivati misli, ideje tako da iz procesa zvanog Saziv ili Kolonija definitivno izlazim sa pozitivnim promenama. Hvala Slavici Žarković i Savremenoj galeriji na pozivu. Velika je čast biti predstavnik svog grada – ispričale je Andrea Ivanović Jakšić.
Značajnim delom njeno stvaralaštvo oslanja se na Heraklitove ontološke i kosmološke ideje.Njeni radovi velikog formata prepoznatljiva su po neobičnim, dubokim reljefima, apstraktnih formi i organske pojavnosti.

VEZA LOKALNIH AUTORA SA SVETOM
Slike-objekti rađeni su kombinacijom različitih (ne)slikarskih materijala i nastaju postupcima oblikovanja papira, kartona i pamuka upotrebom kvašenja, sušenja, sagorevanja, brušenja ili grebanja.
– Baratam prirodnim materijalima i procesima (vazduh, voda, vatra). Moji objekti su napravljeni od mokre mase i ostavljam ih da se postepeno suše na vazduhu. Rezultati koje dobijam variraju u zavisnosti od brzine sušenja, temperature, stepena vlage u atmosferi, od toga da li se suše u ateljeu ili napolju na suncu i mnogih drugih faktora.
Eksperimentisanje u tom smeru mi je pružilo veliko zadovoljenje, jer sam u tim podlogama mogla da postignem i pojačam prirodnu, organsku strukturu materije, a tvrdoća i izdržljivost same podloge može da trpi brušenje, bušenje, grebanje, udarce. Povrh svega bilo mi je najvažnije što svoj rad mogu da napravim (stvorim) od samog početka do kraja. Sve je moralo da bude osmišljeno i načinjeno mojim rukama, energijom i usklađeno sa mojom prirodom – ispričala je umetnica.
Jelena Gvozdenac Martinov, v.d. direktorke Savremene galerije, poručila je da međunarodna Kolonija predstavlja značajan kulturni događaj za Grad. Doprinosi povezivanju lokalnih autora sa svetskom scenom i promoviše Zrenjanin kao važno mesto za umetničke susrete i razmenu ideja.

Miroslava Malbaški
Foto: Savremena galerija