Skoro pa pola veka živim preko puta nekadšnje srednje škole „25. maj“. Kako su epohe prolazile, tako je ova obrazovna institucija menjala naziv. Prisećam se, kao juče da je bilo, preko noći joj je nadenut naziv „Uroš Predić“. Vezu sa komšijama je potvrdio rođeni brat, budući da je bio maturant Hemijsko-prehrambene i tekstilne škole. Zašto se ovih dana javno mnjenje uznemirilo zbog
pomenute institucije?! Stiče se utisak da je neko (ne)svesno to inicirao kako bi ostvario vlastiti interes.
Naime, svedoci smo žalopojki profesora o tome kako će ostati bez posla. Izjava gradonačelnika, koji ih demantuje, ne doživljava se ozbiljno.
Srednja škola „Uroš Predić“ je u problemima već godinama! To zna moj drug Jugoslav Bogdanović, kao i njegov kolektiv. Bilo je pitanje vremena kada će račun stići na naplatu. Odnos broja zaposlenih i đaka je poražavajući. Umesto suočavanja sa istinom, na delu je politikantski diskurs. Ukoliko su prosvetari imali toliku potrebu za javnim delovanjem, zašto su je krili sve ove godine?
Nije ih bilo kada se Mala Amerika branila od splava na jezeru, zar ne?!
Da li sindikalci „Uroša Predića“ koriste đačku muku da bi se borili za vlastiti interes? Profesori, pre davanja odgovora, dobro razmislite…
