Keš krediti poskupljuju potrošnju
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prosečna potrošačka korpa je u februaru 2024. zabeležila vrednost od 102.488 dinara, što je bilo za 8,9% više od prosečne neto zarade (94.125 dinara). Zabrinjava i činjenica da je medijalna (neto) zarada iznosila 72.956 dinara, što znači da je više od 1,1 milion radnika primilo mesečnu platu kojom nije moglo da se pokrije više od 71% prosečne potrošnje tročlanog domaćinstva. Kada se navedeno ima u vidu, postaje jasno da veliki broj građana koristi gotovinske kredite kako bi mogao da skrpi kraj sa krajem. Trenutno u Srbiji oko 1,2 miliona klijenata bankama po osnovu ovakvih zajmova ukupno duguje blizu 6 milijardi evra (prosek je oko 5.000 evra po dužniku).
Za većinu domaćinstava i pojedinaca primanja po osnovu rada (plate) su osnovni i jedini izvor prihoda. Zarade u neto izrazu, nakon plaćenih poreza i doprinosa, predstavljaju tzv. raspoloživ dohodak koji se koristi za kupovinu dobara i usluga. Ukoliko taj iznos nije dovoljan za nabavku svega što je građanima potrebno i što žele sebi da priušte, oni pribegavaju korišćenju pozajmica. Banke nude različite vrste namenskih i nenamenskih zajmova. Za svakodnevnu tekuću potrošnju koriste se gotovinski i krediti po transakcionim računima (tzv. dozvoljeni minus).
Stanovništvo u Srbiji, u nastojanju da finansira odgovarajući stil života i potrošnje, sve više koristi keš pozajmljen od bankara. Tome svedoči udeo iznosa plasiranih gotovinskih kredita i dozvoljenih minusa u ukupnom godišnjem fondu zarada zaposlenih. Pomenuto učešće je značajno povećano u toku poslednjih osam godina (2015. bilo je na nivou od 20,9%, dok je u 2023. povećano na čak 27,2%). Sledi da je zaduživanje građana za dodatni keš bilo daleko intenzivnije nego što je iznosio rast njihovih plata. Godišnji fond neto zarada je u periodu 2015-2023. godina ukupno povećan za 2,3 puta, dok je iznos pozajmljenih sredstava za tekuću potrošnju u istom razdoblju porastao za tri puta.
Dok se potrošnja sve više finansira tuđim (kreditnim) sredstvima, čini se da se nedovoljno pažnje poklanja pitanju koliko ti krediti koštaju. U 2023. godini prosečna kamatna stopa na dinarske gotovinske kredite, koji su u procesu otplate, bila je 12,3%, dok su dozvoljena prekoračenja po tekućem računu u proseku koštala 29%.
Kada se pojedinac odluči da ovakvim pozajmicama finansira kupovinu bilo kog proizvoda, treba da ima na umu da kamatna stopa koju plaća zapravo poskupljuje dobro koje nabavlja. Primera radi, ukoliko se komad garderobe koji u prodavnici košta 10.000 dinara plati pozajmljenim novcem, treba znati da je tada cena za oko 13% veća, odnosno iznosi 11.300 dinara. Razliku od 1.300 dinara, koja predstavlja prihod banke, kupac će otplaćivati tokom narednog perioda, čime će umanjiti svoju platežnu sposobnost u budućnosti. Stoga, pre nego što se posegne za karticom, treba se dobro preračunati. Nova refinansiranja jesu moguća, ali će iznova opterećivati buduća primanja. Naime, i dalje se moraju plaćati kamate koje su prilično visoke. Svako ko koristi tuđa sredstva (zajam), treba da bude svestan da ga roba koju kupuje košta više nego što je istaknuta cena u prodavnici.
