Skupa država i uporna inflacija
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ciljana stopa inflacije u Srbiji za period od januara 2024. do decembra 2026. godine je u rasponu od 1,5% do 4,5% (cilj je 3% +/- 1,5 procentnih poena). Narodna banka Srbije (NBS) nastoji da je postigne pre svega promenama referentne kamatne stope. Krajem 2023. godine počelo se sa najavama da će se ključna kamatna stopa NBS smanjivati tokom 2024. godine, jer se očekuje da će inflacija početi da opada – to se ne događa. Istina, juna ove godine ona je snižena sa nivoa od 6,5% (na kojem je bila od jula 2023.) na 6,25%, ali se to u pogledu delotvornosti može smatrati zanemarljivim. Ovakav razvoj događaja ukazuje na to da su donosioci odluka u NBS i te kako svesni prisustva inflatornih pritisaka i očekivanja.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku o međugodišnjoj stopi inflacije (nivo cena u nekom mesecu tekuće u odnosu na isti mesec prethodne godine) svedoče da je ona u maju 2024. spala na 4,5% (ušla je u okvir granica cilja). Potom je u junu došlo do dodatnog smanjenja na 3,8%, da bi u julu bio zabeležen rast (4,3%).
Jedan od mogućih razloga za „opiranje” inflacije je i činjenica da cene glavnih inputa u procesu proizvodnje beleže natprosečan rast. Tako je u julu 2024. u odnosu na isti mesec lane trebalo platiti više za rentiranje nepokretnosti (12,9%), električnu energiju (7,3%), gas (9,4%), daljinsko grejanje (10,6%), goriva i maziva (4,7%), a veće su bile i prosečne zarade zaposlenih (11,2% u maju).
Jedan od generatora inflacije je i sama država. Ona svojim visokim nametima dodatno povećava troškove poslovanja preduzeća. Učešće poreskih prihoda (kojima država puni budžet i finansira svoju potrošnju) u bruto domaćem proizvodu je indikator koji slikovito prikazuje koliko košta administracija u odnosu na veličinu ekonomije. U bazi Svetske banke se nalaze podaci za 2022. godinu prema kojima se Srbija može svrstati u red skupljih u evropskim okvirima. Udeo poreskih prihoda u BDP-u je u našoj zemlji iznosio 25,1%, što je znatno više od svetskog (14,7%) i EU proseka (19,9%), kao i iznad nivoa zabeleženih u Mađarskoj (23,4%), Hrvatskoj (21,4%), Bugarskoj (21,8%), Bosni i Hercegovini (19,1%), Sloveniji (18,1%), Rumuniji (16%), Češkoj (13,1%) itd.
Posebnu pažnju privlače akcize. Reč je o specijalnim porezima kojima se oporezuje potrošnja pre svega onih proizvoda koji štete ljudskom zdravlju i životnoj sredini ili se definišu kao luksuzna dobra (derivati nafte, biogoriva, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafa, električna energija i gas za krajnju potrošnju i sl.).
Udeo akciza u BDP-u (podaci iz 2021. godine) je u Srbiji (5,03%) značajno veći nego što je to slučaj u Nemačkoj (1,73%), Austriji (1,98%), Francuskoj (1,95%), Sloveniji (2,87%), Mađarskoj (2,51%), Albaniji (2,73%), Češkoj (2,99%), Severnoj Makedoniji (3,61%), Poljskoj (3,7%), Grčkoj (3,76%), Hrvatskoj (4,14%) itd.
Svako ko putuje automobilom u inostranstvo primećuje da je gorivo u nekim zemljama okruženja znatno jeftinije nego u Srbiji. Jedan od razloga je i to što su akcize na litar goriva kod nas (0,59 evra) daleko iznad proseka EU (0,44), odnosno veće su nego u Bugarskoj (0,33), Mađarskoj (0,37), Hrvatskoj (0,38), Austriji (0,4), Grčkoj (0,41), Rumuniji (0,44), Sloveniji (0,49), Nemačkoj (0,47) itd.
