Na ovogodišnjem Horskom festivalu „Slobodan Bursać” Zorici Kozlovački uručeno je priznanje povodom 20 godina dirigovanja. Svoje umetničko putovanje započela je upravo u horu „Josif Marinković” koji je Bursać vodio. Nakon osnovne i dva odseka srednje škole (teoretski i instrumentalni – klavir), studije je nastavila na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Diplomirala je muzičku pedagogiju i završila master horskog dirigovanja u klasi profesorke Tatjane Ostojić. Prvi posao dobila je u Muzičkoj školi „Isidor Bajić” u Novom Sadu, da bi od 1994. prešla u školu „Josif Marinković”, gde i danas predaje stručne predmete.
Dirigentsku karijeru najviše vezuje za mešovite horove – školski „Josif Marinković” i sastav „Panonika”, a kasnije i za istoimenu mušku vokalnu grupu. Peva i u kvartetu „Vita brevis”. Zorica Kozlovački se usavršava i učestvuje u projektima Srpske horske asocijacije čija je članica, a stečeno znanje i iskustvo donose joj i članstva u žirijima. Koliko je Slobodan Bursać uticao na to da postanete dirigentkinja?
– Horska muzika i rad sa horovima postali su moj identitet i način života. Jedno sam od mnoge „Bursine dece”. Prava smo mala vojska dirigenata koja uspešno vodi sastave u Zrenjaninu, Novom Sadu i šire. On nas je uveo u magični svet horske muzike kroz „Josif” i usmerio nas za čitav život. Sigurna sam da nije mogao da predvidi ovakav ishod, ali sam ubeđena da bi bio jako ponosan na sve nas. Kako gledate na svoju karijeru?
– Pre dve decenije preuzela sam hor srednje Muzičke škole. Oni su moja prva ljubav i od početka smo, kako se to danas kaže, „kliknuli” i postali tim koji dobija. Omladinski sastav je jedna silna neukroćena energija i potencijal koji sam morala da naučim da kanališem i izvučem maksimum. Kroz rad sa njima stekla sam neprocenjivo iskustvo, sazrela kao dirigentkinja i ostvarila sve profesionalne želje i izazove. Uzvratili su mi neverovatnom ljubavlju, poštovanjem i poverenjem. U ovih 20 godina naše saradnje nastupili smo nebrojeno puta na kulturnim dešavanjima u gradu, festivalima i takmičenjima u Srbiji. Proputovali smo Evropu učestvujući na prestižnim nadmetanjima u Belgiji, Austriji, Italiji, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Slovačkoj, Sloveniji. Doneli smo u svoj Grad 56 nagrada, od kojih 33 prve, 13 specijalnih, a dobitnici smo i „Nagrade Grada Zrenjanina” za 2019. Svakoj smo se beskrajno radovali i iza svake stoji ogroman rad. Preko 1.500 pevača prošlo je „kroz moje ruke” i najveća mi je satisfakcija kada danas sretnem neke od njih, sada odrasle ljude, i kada mi kažu da su im hor i naša putovanja najlepše uspomene iz mladosti. Neki od njih su krenuli dirigentskim stopama i grade svoje karijere. Ovaj hor čine srednjoškolci od 15 do 19 leta i „Josif” uvek ima isto godina, a ja sam dve decenije starija. Prepoznala sam da je trenutak da ih predam u sigurne ruke moje drage koleginice i izvrsne dirigentkinje mr Senke Milisavljević. Šta je najvažnije u radu sa decom? Na koji način ste se trudili da im približite muziku?
– Osim hora, predajem razne stručne predmete. Oni koje najviše volim su harmonija i dirigovanje. Muzika je uvek prisutna, najčešće klasična, ali se trudim da obuhvatim i druge žanrove i onu koja je prijemčiva mlađim generacijama. Uživam u radu sa đacima, trudim se da u opuštenoj atmosferi podstaknem njihovu kreativnost i razvijem njihove talente. Muška vokalna grupa ,,Panonika” nastala je u vreme pandemije. Oko Vas su amateri koji zvuče kao profesionalci. Kako ste to postigli?
– Tajni sastojak je ljubav i posvećenost u potpunom odsustvu površnosti. Iako su amateri, sa njima radim kao da su profesionalci svetske klase. Odlučni smo da budemo izvanredni. Dosledno i disciplinovano radimo svakodnevna sitna poboljšanja koja nakupljena tokom vremena daju zapanjujuće rezultate. Uporni smo u našoj istrajnosti i fokusirani na zajednički rast. „Nema izuzetne lepote bez neke neobičnosti u proporcijama” rekao je Kristofer Marlou i to je približno i naša definicija. Niti smo mi savršeni pevači, niti naše izvođenje, ali imamo neku zajedničku energiju i emociju koja naše nastupe čini izuzetnim i posebnim. Publika to prepoznaje i uživa u tome kao i mi, jer davanje drugima je poklon koji daješ sebi. Mi smo skupljači lepih trenutaka, emocija i kreatori našeg „Panonika” sveta. Zakazali ste i rođendanski nastup. Šta će Zrenjaninci moći da čuju?
– U subotu, 28. septembra, u velikoj sali Kulturnog centra održaćemo četvrti godišnji koncert koji od srca poklanjamo sugrađanima, koji su nam od početka ogromna podrška. Ulaz će biti slobodan, uz mogućnost donacije. Publika će moći da čuje već poznate kompozicije sa našeg šarolikog repertoara, ali i atraktivne nove pesme, jedno premijerno izvođenje koje nam je omogućio naš omiljeni aranžer Mirko Jankov, a pripremili smo i iznenađenje. Program će voditi Đorđe Miladinović, a klavirski saradnik je Milan Aleksić.
