Čitaoci lista „Zrenjanin” odlučili su da laskava titula ličnosti 2023. godine u oblasti prosvete, pripadne Snežani Ćurčić. Osnovne akademske studije završila je 1998. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Na početku svoje karijere pet godina bila je zaposlena u dve različite institucije. Prvo u Osnovnoj školi „2. oktobar”, a onda i u specijalnoj OSŠ „9. maj”. Prema njenim rečima, plaketu koju je dobila nije očekivala.
– Priznanja u prosveti nisu baš uobičajena praksa i nešto što se često dešava. Posle toliko godina u ovoj oblasti navikli ste da se rezultati podrazumevaju i ne uočavaju kao nešto što treba nagraditi. To, nažalost, ne prepoznaju ni školski sistem, a ni direktor. Koliko je važna biologija i u čemu je njen značaj?
– Biologija je, pre svega, lepa nauka. Pruža mnoštvo informacija o svetu koji nas okružuje. To interesuje veliki broj dece. Uvek je bilo puno zainteresovanih i spremnih za sticanje više znanja i dodatnog rada u cilju pripreme za takmičenja.
Zbog čega se sve veći broj učenika opredeljuje za biologiju kao izborni predmet na završnom ispitu?
– Verujem da pri izboru učenici uzimaju u obzir dva faktora. Prvi je taj što vole ovu disciplinu. Drugo se odnosi na izbor budućih zanimanja. Mnogim srednjim školama i fakultetima je ona od primarnog značaja. Zbog toga đaci razmišljaju u tom smeru kada donose ovu odluku.
Kako je raditi sa đacima danas? – Danas je teže nego što je bilo ranije. Prvi razlog je što nastavnici sa više godina staža, u koje spadam i ja, gube onaj entuzijazam koji su imali na početku. Važno je spomenuti i to da veliki broj učenika ima drugačiji odnos prema školi. Nije im toliko važna kao što je to ranije bio slučaj. Kakva dostugnuća ste imali sa učenicima? Da li biste nekog posebno izdvojili?
– U radu rezultati nikada nisu izostajali. Najveći uspesi mojih đaka su osvojena mesta na republičkim takmičenjima. Kada iz cele Srbije dođe preko sto učenika, najboljih biologa, a vaši budu među njima, onda je to za ponos. Tri puta u svojoj karijeri sam imala đake koji su osvojili jedno od prva tri mesta u Republici. Oni koji rade u prosveti znaju da iza toga stoji veliki rad, prvenstveno te dece. Naravno, bilo bi nekorektno kada ne bih naglasila i zasluge nastavnika. Ovom prilikom želim da posebno izdvojim Jovana Momirova koji je osvojio drugo mesto na Republičkom takmičenju prošle godine. Takođe, ne bih zaboravila ni Tamaru Berkesel i Enu Đuriček koje su u toku iste godine bile među prvih pet učenika u državi. Ponosna sam i na raznovrsne ekološke akcije i projekte koje sam pokrenula i realizovala proteklih godina. Sve to smo radili zajedno sa decom, roditeljima i kolegama. Kako ste zadovoljni uslovima rada?
– U smislu opremljenosti informatičkim pomagalima okolnosti su bolje i to pomaže u nastavi. Nažalost, nema ulaganja u druga nastavna sredstva već godinama. Konkretno, za biologiju veliki problem nastaje kada u toku časa sa decom treba raditi mikroskopiranje koje obožavaju. Škola raspolaže sa njih sedam koje treba rasporediti na 25 učenika. Tu onda zaista treba biti čarobnjak pa organizovati čas. Kolika je razlika predavati u specijalnoj i redovnoj osnovnoj školi?
– Tolika je da nije uporediva. Treba imati u vidu da su se stvari bitno izmenile danas u odnosu na period od pre 25 godina kada sam tamo bila zaposlena. Rad sa takvom decom mnogo je zahtevan. Predavala sam sve prirodne predmete i uvek se krećete u okvirima osnovnih stvari. Nosim lepe uspomene. Međutim, ne želim da iznosim više detalja, jer je ta tema uvek osetljiva.
