Dar da naslika sve što zamisli imao je naš Banaćanin, uz Paju Jovanovića i Đorđa Krstića, najznačajniji predstavnik akademskog realizma. Radio je portrete običnih, ali i znamenitih ljudi (Mihajla Pupina, kralja Petra Prvog i Aleksandra Karađorđevića, Jovana Cvijića, Sime Lozanića Đorđa Vajferta). U stvaralaštvu Uroša Predića posebno mesto zauzimaju važni istorijski događaji, biblijski motivi i ikonografija. Zrenjaninski muzej, u sklopu stalne postavke, ponosno čuva slikarev legat. Čine ga: dečji crteži, rani radovi, „Vizija u oblacima”, poslednje i nedovršeno delo „Kamenovanje Svetog Stefana”, lični predmeti, delovi nameštaja, pokućstvo, fotografije, reprodukcije.
ZAHTEVAN ZADATAK
U sklopu izložbe „U cipelama Uroša Predića – Dnevnik iz Italije” posetioci su u prilici da zavire u potpuno drugačiji svet ovog velikana. Prema rečima Bojane Petraš, više bibliotekarke i jedne od autorki, rad na postavci trajao je više od dve godine. Reči iz putopisa su oživele zahvaljujući autorskom timu stručnjaka i programera. Kako objašnjava naša sagovornica, zabeleške dokumentuju utiske iz Sijene, Orvijeta, Pize, Firence, Rima, Tivolija, Napulja, Kaprija, Padove i Venecije.
– Nismo izložili slike po kojima je Predić poznat, već samo jedan eksponat. Sve ostalo oživeli smo kroz animaciju, digitalne tehnologije, zvuk i prostorne elemente. Ovom postavkom prvi put otvaramo prostor za jedan drugačiji način čitanja i doživljavanja muzejske baštine. Zadatak pred kojim smo se našli nije bio jednostavan. Suočavali smo se sa brojnim izazovima i složenim situacijama. Na kraju možemo biti ponosni – rekla je Bojana Petraš.
Prema njenim rečima, za Uroša Predića Italija je predstavljala mnogo više od geografskog prostora. Bila je duhovni i umetnički pejzaž u kome se susreo sa delima velikih majstora, preispitivao sopstvena shvatanja lepote i kompozicije i produbljivao svoju stvaralačku disciplinu.
– Ovo jedinstveno svedočanstvo otkriva Predića ne samo kao slikara, već i kao čoveka: njegove sumnje, oduševljenja, humor i duboku posvećenost umetnosti. Prelistavajući zabeleške, saznajemo da je kritikovao higijenu, kao i da mu se hrana nije dopala. Sa druge strane, interesantni su opisi prirode koji su dosta lirski i prilično slikoviti – dodaje naša sagovornica.
ZANIMLJIVI DETALJI
Bojana Petraš je ispričala da je prvi upisan datum 8. april, a poslednji 13. maj 1909. Treba dodati da je pet godina od povratka iz Italije, početkom Prvog svetskog rata, Uroš Predić boravio u Kruševcu. Među najpotrebnijim stvarima poneo je i dnevnik. U njemu je na kraju dodao prva razmišljanja o sukobima, tako da je poslednji termin, ne onaj iz Italije, već 27. oktobar 1914. godine.
– Reč je o sveščici 15h10 santimetara. Sadrži 143 stranice. Pisana je čitko, ćirilicom, mada ima delova i na nemačkom. Pojedine građevine i imena umetnika autor je ispisivao u originalu. Takođe, ono što bi mu se učinilo posebno važnim je podvlačio.
Zanimljivo je što u knjizi nema ni jedne slike, niti ilustracije. Sa unutrašnje strane prednje korice nalazi se kratak spisak stvari koje treba da nabavi za sebe, dok je pozadi znatno duži sa imenima članova njegove brojne familije i poklonima koje je zamislio da im donese – objasnila je Petraš.
Autorka dodaje da je Predić beleške pravio „u hodu”, najčešće tokom kratkih predaha, uz ručak ili večeru. Neretko su nastajale istog dana. To je razlog zašto su rečenice fragmentarne i na pojedinim mestima liče na telegrafske. Svaki zapis započinje datumom, mestom i obaveznim opisom vremenskih prilika.
U KORAK SA VREMENOM
Zaseban deo izložbe zauzima interaktivna rekonstrukcija radnog prostora Uroša Predića koji se nalazio u Beogradu. Posetioci uz vi-ar (VR) opremu, mogu da se „presele” u umetnički ambijent i okruže predmetima koje je slikar koristio. Ovaj savremeni koncept ostaće deo stalne postavke. Izradila ga je Snežana Mijić, vizuelna umetnica iz Novog Sada uz pomoć muzejske savetnice Sanje Vrzić.
– Predić se u atelje u Svetogorskoj 27 uselio neposredno nakon putovanja po Italiji. U njemu je boravio i stvarao do smrti 1953. godine. Tadašnji upravnik Muzeja Lazar Nikolić založio se da sva umetnikova zaostavština dospe u naš grad. Naslednica Emilija Đukić je inventar Predićevog životnog i radnog prostora predala našoj ustanovi na čuvanje. Tako je formiran legat.
Naša ideja je bila da predmete koje čuvamo smestimo u virtuelnu stvarnost. Na taj način publici približavamo vreme i prostor iz Predićevog života. Skeniranjem kju-ar (QR) koda na svom pametnom telefonu ili tabletu zainteresovani takođe mogu da posete ovaj prostor – ispričala je Sanja Vrzić.
Dizajn i animacije potpisuju Đula Šanta, Predrag Joldić i Vladimir Dimovski. Mape gradova izradio je arhitekta Aleksandar Stanojlović. Izložba je deo projekta Zrenjanin prestonica kulture 2025.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN D. NJEGOVIĆ i ZRENJANINSKI MUZEJ
KO JE BIO PREDIĆ?
Bojana Petraš je održala stručno vođenje kroz postavku u utorak, 12. maja. Posetioci su kroz dnevničke zapise, komentare i zapažanja mogli da otrkiju do sada nepoznatu stranu života Uroša Predića.
