U Evropi, neposredno nakon završetka srednjeg veka, nastupio je preporod. Obuhvata 14. i 16. vek, a začet je u Italiji. Renesansa je doba otkrića kontinenata, napretka astronomije, trgovine. Za tadašnje naučnike i mislioce, prvenstveno je označavala oživljavanje klasičnog (antičkog) učenja, procvat umetnosti i mudrosti nakon kulturnog pada i stagnacije. U drugoj polovini 19. veka, najviše u arhitekturi, nastaje stil koji je oponaša. Često je korišten za izgradnju reprezentativnih objekata poput teatara, opštinskih zgrada, muzeja, narodnih domova…
BOGATO NASLEĐE
Kako je ovaj pravac došao na naše prostore? Odgovor na navedeno pitanje Zrenjaninci mogu dobiti obilaskom izložbe „Neorenesansni duh Mediterana u Banatu”. Autor postavke i propratnog kataloga je istoričar umetnosti Dejan Vorgić. Veliku pomoć imao je od kolega, stručnjaka iz drugih ustanova, institucija, ali i Pokrajine i Republike.
– Projekat je istraživački objedinio više osnovnih tema i ideja (eksterijer, enterijer, mobilnost, obrazovanje, umetnički duh). Cilj je bio da se bogato nasleđe Zrenjanina predstavi u novom, drugačijem svetlu. Akcenat je stavljen na uticaje koji su stizali sa Mediterana, pre svega Italije. Moji, i motivi saradnika su idealistički, jer težimo ka obnovi (renesansi) kulture u gradu. Tumačeći prošlost želimo da podstaknemo budućnost kulturne politike i brigu o baštini Zrenjanina – ističe Dejan Vorgić.
U osnovi izložba je sastavljena od pet različitih postavki i video prezentacije. Predstavlja neorenesansno nasleđe grada 19. i 20. veka, kroz vizuru arhitekture, zidnog religioznog slikarstva, primenjene umetnosti (majolika u enterijeru), literature, putovanja.
Vorgić objašnjava da ovi tematski svedoci prošlih vremena simbolizuju promene, preporod i kontinuitet nekadašnjeg Velikog Bečkereka, danas Zrenjanina.
NESVAKIDAŠNJA IZLOŽBA
Postavke obuhvataju veliki i mali salon, holove prizemlja i prvi sprat ovdašnjeg Muzeja. Sadrže više od 160 eksponata. Potiču iz nekoliko gradskih institucija, privatnih kolekcija, Rukopisnog odeljenja i Biblioteke Matice srpske, kao i Muzeja Vojvodine.
– Kada je neorenesansa bila popularna u srednjoj Evropi, naš grad je prolazio kroz zlatno doba privrednog, graditeljskog i kulturnog procvata. U kratkom vremenskom intervalu prihvatila ga je vlast, crkve svih konfesija, intelektualci, aristokratija i građanstvo. Razmena kulturnih obrazaca sa Mediteranom javlja se i kao posledica snažnog razvoja trgovačkih i turističkih veza sa Italijom i Jadranom. Značajnu ulogu u ekspanziji neorenesansnog duha odigrali su intelektualci (Anton Štrajtman, Johan Engels, Todor Manojlović), ali i obrazovni sistem, gde je prednjačila Gimnazija. Banat i naš grad nisu imali priliku da iskuse prvobitnu renesansu, ali je zato stigla kasnije u vidu neo stila – kazao je naš sagovornik.
STARE ZGRADE, LEPE I DANAS
Vorgić objašnjava da gradsko jezgro, oblikovano vekovima, nosi i karakteristike podneblja u kome je sazrevalo, što mu daje identitetski karakter. Posebno mesto u arhitektonskom nasleđu Zrenjanina rezervisano je za građevine nastale u ovom maniru. Do danas je sačuvano blizu tridesetak značajnih objekata.
U sklopu istraživanja, u saradnji sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin, Bojanom Kojičićem i Vesnom Karavidom, akcenat je na tri najreprezentativnija zdanja. To su: pomenuti Zavod (nekada Velikobečkerečka štedionica i hotel „Kruna”), Biblioteka (Bauerova palata, kafana „Šoljom” i „Korzo”) i Narodni muzej (bivša Finansijska palata).
– Od ostalih objekata bilo bi dobro istaći javne zgrade: Rimokatolički zavod za vaspitanje devojaka (kloster), Prvu varošku osnovnu školu i Trgovačku akademiju (EGŠ „Nikola Tesla”), Carsku pešadijsku kasarnu, Torontalsku bolnicu (preostali stari paviljoni), Železničku stanicu. Podizani su u ovom duhu poslovni objekti i privatne kuće. Danas mnogi ne postoje, ili je njihova svrha izmenjena – napominje autor.
IZ BEČKEREKA U EVROPU
Poseban segment pripada Todoru Manojloviću. O jednom od najvećih Evropejaca srpske moderne kulture, književnosti i kritike mnogo je pisano. Ipak, dodaje Vorgić, o Toši kao istoričaru umetnosti formiranom u duhu renesansne škole manje se zna. Sve je počelo 1911. kada je studirao u Bazelu i Minhenu. Putovanja u Firencu, Veneciju i Rim, tokom letnjih meseci, ostaviće dubok trag kako u Manojlovićevom profesionalnom angažmanu, tako i u drugim aspektima života.
MAJOLIKA
Glineno posuđe presvučeno belom kalajnom glazurom je na italijanskom području poznato kao majolika. Predmeti koji se čuvaju u okviru Zbirke primenjene umetnosti nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Vorgić objašnjava da je naziv dobila po srednjovekovnoj reči za Majorku. Na ovom ostrvu je u 15. veku bila skoncentrisana njena proizvodnja.
– U pitanju je dekorativna keramika ukrašena živim bojama. Svoje poreklo duguje islamskom svetu, ali je za njeno širenje kroz Evropu pre svega zaslužna renesansa. Naš Muzej ponosno čuva jedinstvenu grupu umetnina od majolike (tj. fajansa) iz mediteranskih zemalja.
Ova mini-kolekcija sa 20 inventarnih jedinica ili celina krasila je enterijere našeg grada. U pitanju su proizvodi vrhunskih italijanskih i španskih manufaktura. Istraživanje je pokazalo da je naša kolekcija izuzetno retka u Srbiji. Uporediva je jedino sa onom koju baštini specijalizovani Muzej primenjene umetnosti u Beogradu. Zrenjaninski predmeti predstavljaju svedočanstvo o razvijenim kulturnim potrebama i ukusu građanstva Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina, ali i negovanju neorenesansnog duha – kazao je Vorgić.
MIROSLAVA MALBAŠKI FOTO: JOVAN D. NJEGOVIĆ I ARHIVA ZRENJANINSKOG MUZEJA
ZELENI ČOVEK I RENESANSNA KNJIŽEVNOST
Nastavlja se ciklus tribina, kao prateći program izložbe. U petak, 16. januara, u 18 sati, muzejska savetnica dr Olga Kovačev Ninkov govoriće o „Zelenom čoveku (lisnata glava) – jednom od motiva ikonografije neorenesanse u Zrenjaninu”. Dejan Vorgić je odabrao „Renesansnu književnost i primenjenu grafiku u gradu na Begeju”.
