Životni standard na steroidima
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Prema poslednjim zvaničnim podacima, prosečna potrošačka korpa je u avgustu 2025. zabeležila vrednost od 109.449 dinara, što je bilo za 3,7 odsto više od prosečne neto zarade (105.590). Međutim, na zaključak da je situacija u pogledu nivoa životnog standarda znatno lošija upućuje činjenica da je medijalna (neto) plata iznosila 83.535 dinara. Drugim rečima, oko 1,2 miliona zaposlenih je primilo novac kojim nije moglo da se „pokrije” više od 76 posto prosečne potrošnje jednog domaćinstva. Za većinu ljudi primanja po osnovu rada (plate) predstavljaju osnovni i jedini izvor prihoda. Zarade u neto izrazu (iznosi koje zaposleni primaju nakon plaćenih poreza i doprinosa) čine tzv. raspoloživ dohodak koji se koristi za kupovinu dobara i usluga. Ukoliko pomenuti iznos nije dovoljan za nabavku osnovih potrepština, pojedinci pribegavaju korišćenju pozajmica. Banke građanima nude različite vrste (ne)namenskih zajmova. Za svakodnevnu tekuću potrošnju se uglavnom koriste gotovinski, zatim krediti po transakcionim računima (tzv. dozvoljeni minus), kao i kreditne kartice. Kada im je nivo životnog standarda nizak, ljudi utehu traže u gotovinskim kreditima kako bi mogli da „skrpe kraj sa krajem”. U pitanju su nenamenske pozajmice, koje se prevashodno koriste za finansiranje tekuće potrošnje. Aprila u Srbiji je bilo oko 1,25 miliona lica koja bankama po osnovu ovakvih zajmova duguju 8,5 milijardi evra (prosek je oko 6.800 evra po dužniku). Međutim, više od toga bi trebalo da alarmira računica koja pokazuje da je tokom poslednje dve godine došlo do svojevrsne eksplozije ovakvih dugova – sa 6 na 8,5 mlrd. evra, što u procentima iznosi čak 42 odsto! Stanovništvo u Srbiji u nastojanju da finansira odgovarajući stil života i potrošnje sve više koristi gotovinu pozajmljenu od finansijskih institucija. Tome svedoči udeo gotovinskih kredita i dozvoljenih minusa u ukupnom godišnjem fondu zarada zaposlenih. Pomenuto učešće je značajno povećano u toku poslednjih 10 godina, s obzirom na to da je 2015. bilo na nivou od 20,9%, da bi u 2025. poraslo na čak 27,3%. Sledi da je zaduživanje za dodatni keš bilo intenzivnije od rasta plata. Godišnji fond neto zarada je u periodu od 2015. do 2025. ukupno povećan za 2,9 puta, dok je iznos pozajmljenih sredstava za tekuću potrošnju u istom razdoblju porastao za 3,8 puta. Ukupno zaduženje građana Srbije (fizičkihlica) je tokom perioda mart 2025 – 2026. povećano za „fascinantnih” 3 milijarde evra, od čega se više od polovine (+1,6 mlrd. evra) odnosi na zajmove za nenamensko (slobodno) trošenje. Tako je u martu 2026. ukupan dug sektora stanovništva prema poslovnim bankamadostigao ogromnih 17 milijardi evra, od čega polovinu čine neki od oblika keš kredita. S obzirom na to da u Srbiji ima oko 2,57 miliona domaćinstava proizilazi da „svaka kuća” u proseku bankama duguje oko 6.600 evra, od čega se 3.300 evra odnosi na gotovinske zajmove. Dok se potrošnja sve više finansira tuđim (kreditnim) sredstvima, čini se da se nedovoljno pažnje poklanja pitanju koliko takve obaveze koštaju. U periodu mart 2025 – mart 2026. prosečna kamatna stopa na dinarske gotovinske kredite koji su u procesu otplate je bila 10,6%, dok su cene dozvoljenog minusa po tekućem računu (17,5%) i kreditnih kartica (15%) bile znatno veće.
