Čitajući bajke svaka devojčica barem jednom je poželela da postane princeza. Iako se balovi sve ređe održavaju, prilike za nošenje raskošnih haljina i dalje postoje. Mnoge sugrađanke zablistale su u nesvakidašnjim kreacijama Marijane Romanov. U njenom modnom ateljeu nastaju venčanice, maturske, večernje i druge svečane toalete. Kako je za naš list ispričala, po zanimanju je tekstilni konfekcionar. Završila je HPTŠ „Uroš Predić”. Od nedavno upustila se u preduzetničke vode. Usavršila je krojenje, šivenje i dizajniranje unikatnih odevnih predmeta. U njenom salonu i male princeze mogu poručiti sve što zamisle, jer Marijanine vešte ruke prave garderobu i za decu.
TRNOVIT PUT DO USPEHA
– Šivenje sam zavolela od malih nogu. Moja baka Marija, očeva majka, takođe se bavila ovim poslom. Prva znanja stekla sam od nje. Sa puno ljubavi, sve što je umela, prenela je na mene. Prve minijaturne haljine šila sam ručno lutkama. Već tada sam znala šta će biti moj poziv. Kroz srednju školu sam nadogradila znanje. Za maturski rad odabrala sam klasičnu haljinu, jer je zadatak bio da napravimo ozbiljniji komad odeće – prisetila se Marijana.
Do današnjeg uspeha naša sugrađanka morala je da pređe trnovit put. Nije joj bilo lako da se izbori sa mnogim izazovima i dopre do mušterija. Kako su porudžbine bivale zahtevnije, svaki komad iziskivao je vreme i strpljenje. Pored svega, nekoliko puta njena profesija je trpela zastoj, jer se Marijana borila sa mnogim teškim bolestima.
– Bez mnogo nametanja uspela sam da doprem do tržišta, ali ništa ne bih mogla sama. Uz mene su bili porodica, prijatelji, poznanici, kasnije i ozbiljni poslovni saradnici. Veliku pomoć pružile su mi dame kojima se dopalo ono što pravim. Počele su da naručuju za sebe, ali i da promovišu moje rukotvorine. Finansijska prilika, združena sa reklamom, pomogla mi je da napustim lokalne okvire. Šila sam za žene u mnogim drugim gradovima. Zahvalna sam svima koji su me podržali kada mi je bilo najteže – dodala je naša sagovornica.
OD IDEJE DO REALIZACIJE
Marijaninih ruku dela viđena su na venčanjima, književnim večerima, koncertima, predstavama, ali i bazarima, sajmovima i brojnim gradskim manifestacijama. Smatra da je odgovornost biti autentičan i prepoznatljiv.
– Trudila sam se da ono što izradim i promovišem. Mislim da je to najbolji vid marketinga. Za jednu balsku haljinu potrebno je određeno vreme. Zavisi od modela, detalja i ideje klijenata. Sama radim sve, od skice do finalnog proizvoda. Kada ne stvaram po zamisli kupaca, imam potpunu slobodu. Zamisao razrađujem do najsitnijih detalja. Tokom procesa uvek nešto domaštam kako bih upotpunila i obogatila kreacije. Tako svaka postaje unikatna. Mora lepo da pada, ima sjaj i da se ne gužva. Zato koristim kvalitetne materijale poput: ruskog satena, damasta, brokata, svile… – objašnjava Romanova.
Prema njenim rečima, ponekad je dezen presudan. Kako bi udovoljila svim zahtevima, ali i sebi olakšala, Marijana je naučila da dobro crta, veze, hekla, niže perlice…
ČUVARKA TRADICIJE
Uzevši u obzir da pravi odeću po modelima iz davnina, naša sugrađanka zaslužila je sertifikat starih zanata. Smatra da i ostali stvaraoci treba da se izbore za svoj položaj. Veruje da svako ko ima želju, snagu i ideju treba javnosti da prikaže svoje umeće.
– Prema mojim saznanjima, u Srbiji je registrovano oko 130 krojačkih radionica. U sklopu te delatnosti jedina sam preduzetnica koja izrađuje balske haljine. Dve godine sam konkurisala za subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), i nisam uspela. Bila sam uporna, a brojne okolnosti su dovele do toga da ljudi koji prate modnu ponudu prepoznaju moj rad. Zrenjanin je nekoliko godina unazad izgradio ozbiljnu mrežu organizacija i timove koji se zalažu da očuvaju tradiciju. Efikasno i sa mnogo ljubavi i razumevanja olakšavaju nam svaku nejasnoću kao celokupnu podršku ka daljem radu. Ruku mi je pružio Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj (RCR) – Banat. Ostvarila sam svoj san i uspela da otvorim atelje u kojem stvaram prkoseći vremenu – dodaje Marijana Romanov.
BROJNA INTERESOVANJA
Marijana Romanov je članica hora „Sveti Arhangel Mihailo”, pri Ruskoj crkvi, svira klavijature i harmoniku, piše, zanima se za istoriju. Deceniju je provela u svetu animacija, ulepšavajući proslave i družeći se sa mališanima.
– U saradnji sa Kulturnim centrom za četiri predstave sam osmislila kostime i scenografiju. Uživala sam u poslu, jer dečji svet je specifičan i nosi posebnu dragocenost – rekla je naša sagovornica.
ZAPAŽENA REVIJA
Letos, u sklopu „Banatske bajke”, Marijana je održala promociju koja nikoga nije ostavila ravnodušnim. Njene modele nosile su sugrađanke svih generacija. Kreatorkina ideja bila je da pokaže da svaka žena, uprkos godinama, može da izgleda poput kraljice.
