Banke brinu o standardu građana?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Iz Narodne banke Srbije ovih dana stižu najave koje bi mogle da obraduju one koji su trenutno u procesu otplate stambenih kredita. Zvaničnici ističu da će, sa ciljem da se očuva nivo životnog standarda građana, gornja granica kamatnih stopa na ovu vrstu zajmova i u toku 2025. godine biti ograničena na maksimalnih 5%.
Do naglog poskupljenja stambenih kredita u Srbiji je došlo tokom 2023. godine. Evropska centralna banka (ECB) je, u nameri da se izbori sa rastućom inflacijom, još tokom 2021. počela da povećava svoju ključnu kamatnu stopu(EURIBOR). Restriktivnost monetarne politike ECB se negativno odrazila i na materijalni položaj građana koji otplaćuju dugove indeksirane u evrima. Prema podacima Kreditnog biroa (KB), stanovnici Srbije su polovinom septembra 2023. godine bankama dugovali oko 5,62 milijarde evra po osnovu stambenih zajmova. Ukupan broj ovakvih dužnika je 152.000, što znači da je najmanje toliko porodica/domaćinstava osećalo posledice navedenog rasta kamatnih stopa. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prosečna cena zajmova za kupovinu nepokretnosti koji su u procesu otplate je za dve godine povećana sa 2,86% (jul 2021) na 6,27% (jul 2023).
Prosečan iznos duga po jednom korisniku iznosi oko 37.000 evra. Uz pretpostavku da je period otplate 20 godina, lako se može pokazati koliko su se u tom periodu pogoršali uslovi otplate. Jula 2021. mesečna rata (anuitet) je iznosila 202 evra, da bi se usled povećanja EURIBOR-a, dve godine kasnije povećala na 271 evro (za 35%). Uz izražen trend rasta ostalih troškova života, pre svega osnovnih životnih namirnica, neminovno je došlo i do pada nivoa životnog standarda u zemlji.
NBS je tada (septembar 2023) odlučila da privremeno (do kraja decembra 2024), ograniči rast kamatnih stopa na stambene kredite odobrene fizičkim licima. Cena ovih zajmova je tako preko noći bila smanjena – sa rekordnog nivoa od 6,39% (avgust 2023) na prosečan nivo od 4,51%, koji je zabeležen tokom narednih 13 meseci (septembar 2023 – septembar 2024).
Iako na kraju ove godine navedena odluka NBS prestaje da važi, izgleda da dužnici ne treba previše da brinu (bar kada je reč o 2025. godini), jer će najavljeno ograničenje kamata (na 5%) biti tek nešto iznad trenutnog nivoa (4,54%). To znači da će se u slučaju prosečnog zajma (37.000 evra na period otplate od 20 godina), mesečna rata povećati za desetak evra (sa 234 na 244).
Očito je da su se kao nerealne pokazale pretpostavke da će se do kraja ove godine ekonomska situacija poboljšati i da će se ključne kamatne stope u EU sniziti. Do danas, sa maksimalnih 4% snižene su tek na 3,25%. To svakako nije dovoljno da tržišni mehanizam produkuje jeftinije kredite indeksirane u evrima. Osim toga, prolongira se praksa direktnog zadiranja države u međusobne odnose između ugovornih strana (banaka i njihovih klijenata), što nije uobičajeno niti poželjno u tržišnoj privredi. Svako ograničavanje cena po pravilu dovodi do nestašica i/ili do poskupljenja nekih drugih artikala. Teško je poverovati da će se banke tek tako odreći svog profita. Pre bi se moglo očekivati da njihova reakcija bude povećanje cena različitih usluga, kao što su provizije, naknade, troškovi održavanja računa, kreditnih partija i slično.
