Pomisao na groblje u čoveku izaziva jezu, jer ga suočava sa neminovnošću – smrću. Ipak, ona nisu samo mesta poslednjeg počinka, već i spomenici prošlosti. Na teritoriji Grada Zrenjanina, ne računajući naseljena mesta, ima ih sedam: Temišvarsko, Tomaševačko, Gradnuličko, Rimokatoličko (Kalvarijsko), Reformatorsko – Evangelističko (u sklopu kojeg se nalaze spomen-obeležja sa nekadašnjeg Jevrejskog), Centralno (Novo) i Mužljansko. Prostiru se na više od 32 hektara. Na svakom od njih počivaju brojne znamenite ličnosti čiji su životi tesno povezani sa zavičajnom istorijom.
Mnoga grobna mesta su bila zapuštena, obrasla u travu, mahovinu, ladolež i drugo zelenilo, a sada su uređena. O njima brine JKP „Čistoća i zelenilo”. U razgovoru sa Obrenom Pribišićem, direktorom opšteg i pravnog sektora, saznali smo da su nedavno snimljena dronovima i da je izvršen detaljan popis.
U KORAK SA VREMENOM
– Time praktično završavamo formirmiranje „katastra” grobnih mesta na teritoriji Grada. Paralelno smo nastavili sa njihovom izradom i u naseljenim mestima. Po završetku ovog procesa bićemo u mogućnosti da snimljena počivališta uvedemo u GIS. To će pomoći da budu dostupna javnosti putem elektronske pretrage. U planu je da, nakon evidentiranja u selima, postepeno započnemo sa uređenjem i održavanjem grobalja i kod njih. Ovi poslovi će zahtevati dodatnu tehničko-tehnološku i kadrovsku pripremu, jer je u pitanju obiman i odgovoran zadatak – rekao je Pribišić.
Podsetio je i da imaju registrovanih 137 znamenitih ličnosti. Neki imaju nosioce prava korišćenja i oni ih održavaju. Sa druge strane, postoje oni koji nemaju staraoca.
– Imajuću u vidu činjenicu da o ovim grobnim mestima niko ne brine, a da ona predstavljaju svedočanstvo jednog vremena, da su spomenici svojevrstan muzej na otvorenom, preduzeće je preuzelo brigu i održavamo njih 30-tak. U planu je da se grobna mesta u kojima počivaju važne ličnosti označe i ku-ar (QR) kodom što će omogućiti da se posetioci uz pomoć telefona upoznaju sa njihovim biografijama – dodao je naš sagovornik.
NE SMEMO IH ZABORAVITI
Najviše znamenitih sugrađana svoj večni mir pronašlo je na Tomaševačkom groblju. Između ostalih: Todor Manojlović, književnik, Aleksandar Sekulić, slikar, dr Vasa Savić, specijalista ftiziolog i epidemiolog, dr Slavko Županski, advokat, predsednik Prvog srpskog narodnog odbora, Emil Gavrila, advokat, političar i senator Kraljevine Jugoslavije (1931-1933), Nestor Dimitrijević, ugledni velikobečkerečki trgovac i narodni dobrotvor, Dragutin Mojić, sveštenik, Radu Flora, rumunski filolog, pisac i književni kritičar, Marinko Šebez, filmski glumac.
– Koliko god to možda morbidno zvučalo, groblja su sjajan izvor podataka za sve ljubitelje istorije, naročito za one koji se bave istraživanjem lokalne povesti. Vrlo često (nažalost), ona su i jedini izvori o određenim ličnostima, gde je moguće saznati njihove biografske podatke ili detalje o članovima njihovih porodica. To je, uz potencijalnu stilsko-umetničku vrednost, i glavni razlog zašto ih i treba čuvati – rekao je dr Filip Krčmar, istoričar.
Na Katoličkom groblju počivaju: Konstantin Daniel, slikar, Tivadar Vanjek, slikar i fotograf, Gustav Lauka, pisac, članovi advokatske porodice Varadi, Ištvan Oldal, fotograf, Servo Mihalj, narodni heroj i učesnik NOB-a, Vilmoš Loci, košarkaš. Slobodan Bursać, dirigent, vekuje na Temišvarskom, a Ivan Danikov, književnik, na Novom. Na Gradnuličkom groblju nalaze se borci, zemljoradnici i ruski emigranti koji su se naselili u našem gradu.
VREDNA UMETNIČKA DELA
Veliki broj nadgrobnih spomenika su i vredna umetnička dela. Svaki grob priča je o najmanje jednom životu, ali i bezbroj drugih, znanih i neznanih sudbina. Ima i onih koji su zapušteni uprkos kulturnoj, umetničkoj i istorijskoj vrednosti. Nažalost, dešava se i da bivaju porušeni, oštećeni ljudskim nemarom ili zubom vremena. Na mnogima su slova izbledela do te mere da se ne može rastumačiti ko je tu počivao (ili počiva).
Na očuvanim možemo čitati razne simbole (pravoslavne, katoličke, jevrejske, komunističke, grbove plemićkih porodica, geometrijske i floralne motive), tekstualna i grafička rešenja, citate. Sama grobna mesta mnogo govore o imovinskom i društvenom statusu pokojnika. O njihovoj umetničkoj vrednosti informisao nas je Bojan Kojičić, istoričar umetnosti u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin.
– Detaljno sam obišao sva ovdašnja groblja. Rimokatoličko je na mene ostavilo najimpresivniji utisak, jer tamo počivaju neki od najbogatijih Bečkerečana. Imućniji su imali mogućnosti da sebi i svojim porodicama podignu monumentalne nadgrobne spomenike, želeći time da i posle smrti privuku pažnju živih i ostave večni podsetnik na njihov kratak boravak na ovom svetu. Neki su obogaćeni skulpturama, arhitektonskim elementima i reljefima.
Interesantno je i to da se po izgledu spomenika može datirati decenija u kojoj su podignuti. Pronašao sam par prelepih, u stilu secesije, kao i nekolicinu sa tajanstvenim plemićkim grbovima. Mnoge od tih raskošnih spomenika isklesale su vešte ruke kamenorezačke radionice Tuner. Iako se ne mogu porediti sa grobljima većih i bogatijih gradova, ima zaista onih koji privlače pažnju umetničkom vrednošću – naglašava Kojičić. Primećuje da ima znamenitih Zrenjaninaca sa vrlo skromnim nadgrobnim spomenicima, kao i manje važnih ili potpuno nepoznatih porodica sa impresivnim.
