Mladi ljudi su zaćutali! Zašto? Društvo im nije pružilo odgovore na brojna pitanja koja su postavljali mesecima. Tišina je akt pasivne agresije. Fokusirana je na onoga ko nije ispunio očekivanja.
Umesto da analiziramo studente i maturante, zašto ne bismo pošli od nas samih. U čemu smo grešili, pa je usledio tako brutalan odgovor? Iskreno govoreći, niko od nas ne treba da bude iznenađen. Reč je o posledici brojnih kompromisa koje smo činili. Neretko su opravdanja iz ličnog života korišćena za relativizaciju vlastitog beščašća.
Prethodnih dana su progovorili oni koji nisu pravili kompromise! Otuda njihov nemi krik deluje zastrašujuće za pojedince koji žele da operu savest preko noći. Nisu oni plašljivi, već su svesni opasnosti sa kojom se potencijalno suočavaju. Nažalost, pojedini javni akteri pokušavaju da (is)koriste blokade. Vlast se upinje da ih negira, a opozicija da stekne političku korist. U „sudaru svetova“ niko ne prolazi neokrnjen. Oponenti su „pali na ispitu“. U utorak su im usta bila puna đaka. Povrh svega, napuštali su odborničke grupe i menjali ključeve od stranačkih prostorija.
