Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Od najviših zvaničnika stižu informacije da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u januaru 2025. bio manji nego u istom mesecu 2023. i 2024. godine. Stranci, po pravilu, ulažu u neku zemlju kako bi zaradili više nego što bi mogli u matičnoj. To im najčešće polazi za rukom zbog toga što u državi u koju dolaze mogu da ostvare neke finansijske pogodnosti zahvaljujući: jeftinijoj radnoj snazi, nižim cenama sirovina i/ili energenata, širenju tržišta, direktnim subvencijama, izbegavanju plaćanja carina izgradnjom fabrika unutar „carinskog zida”, ostvarivanju političkog uticaja…
Od 2006. godine investiciona politika u Srbiji se dominantno zasniva na privlačenju SDI i to putem davanja direktnih podsticaja iz budžeta. Zahvaljujući tome udeo stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu je tokom poslednjih 19 godina (2006-2024) u proseku iznosio oko 6,1%. To je više nego što je u istom periodu zabeleženo u Sloveniji (2,1%), Slovačkoj (2,8%), Rumuniji (3,3%), BiH (3,4%), Poljskoj (3,6%), Češkoj (3,8%), S. Makedoniji (4,2%), Hrvatskoj (4,2%). Uprosečeno, priliv SDI u Srbiji je tokom poslednje dve decenije iznosio oko 2,9 milijardi evra godišnje, što je oko 30% od ukupnih ulaganja. Ostatak od 70% se odnosio na domaće investicije, koje potiču iz državnih (javnih) i privatnih izvora. Dok su se poslednjih godina ulaganja iz javnih izvora povećavala (što je dobro), privatne investicije nisu dostigle potrebni nivo.
Imajući u vidu aktuelne okolnosti, kao i činjenicu da u Srbiji radna snaga i energenti više nisu jeftini inputi, nije realno očekivati da će stranci nastaviti da ulažu istim intenzitetom u produktivne sektore. Proizilazi da ulaganja domaćih privrednika predstavljaju jedini izvor održivog privrednog rasta u budućnosti. Za stabilan rast BDP-a po relativno visokim stopama (4-5%) treba obezbediti dobre i ravnopravne uslove za sva mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike, koja su mahom u vlasništvu naših građana. Najbolje je kada su SDI samo dodatak pod uslovima iz domaćih izvora, a nikako osnov za razvoj neke zemlje. Naime, kako SDI dolaze, tako i odlaze („preko noći”). Alternativa postoji – podršku bi trebalo pružati lokalnim preduzećima (naročito onim većim) kako bi mogla da se nose sa konkurencijom na međunarodnoj sceni. Valjalo bi ulagati više u razvoj ljudskih resursa, unapređivanje tehnološke osnove poslovnih procesa, savremenu opremu itd. Domaći kapital je sigurno bolji adut za dinamičan rast ekonomije.
Da bi ovdašnji privrednici više ulagali, potrebno je da se kreira kvalitetniji institucionalni okvir koji će podsticati produktivne aktivnosti kao što su: štednja, inoviranje, istraživanje i razvoj, unapređivanje kadrova. Preduslov je da građani steknu utisak da žive u zemlji u kojoj se suočavaju sa: vladavinom prava, manje korupcije, efikasnijim pravosuđem, više medijskih i ekonomskih sloboda itd. Ovo je sporiji, ali daleko kvalitetniji put u pogledu privrednog rasta. Fokus javnih politika u narednom periodu bi trebalo da bude upravo na poboljšavanju stanja u pomenutim oblastima.
