Na teritoriji Grada radi 77 doktora nauka. To je ozbiljan kadrovski i intelektualni potencijal. Kada bi ih Zrenjanin angažovao na pravi način, sustigo bi Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac… U navedenim sredinama postoje naučno-tehnološki ili istraživačko-razvojni parkovi, što nam nedostaje. O tome je bilo reči na tribini koju je nedavno organizovalo Društvo inženjera Zrenjanina (DIZ).
Prema rečima moderatora dr Milorada Rančića, nekadašnjeg profesora Visoke tehničke škole (VTŠ), ideja je da se struka stavi u službu lokalne zajednice i privrede. Ističe da postoje institucionalni i organizacioni problemi za koje se traže rešenja.
ULAGANJE U STRUČNJAKE
– Školujemo sve više inženjera kojima treba dati priliku i uključiti ih u sistem start-ap firmi. Naravno, potrebna im je pomoć starijih i iskusnijih kolega, kao i univerzitetskih profesora. Tako bi mnoga preduzeća zaživela i opstala, a omladina ne bi odlazila iz Zrenjanina – poručio je profesor Rančić.
Naveo je i da su brojni stručnjaci zaposleni na najvišim naučnim pozicijama u Beogradu i Novom Sadu i da ih treba dodatno konsultovati i angažovati. Naglasio je da privrednici žele da sarađuju, ali visokoobrazovne ustanove moraju da im ponude kvalitetne ljude i njihovo znanje. Zauzvrat, preduzetnici treba da ulože sredstva.
Dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, istakao je da intelektualni kapital i znanje spadaju među najznačajnije faktore rasta i razvoja. U eri ekonomije zasnovane na nauci napredak privrede i rast životnog standarda se ostvaruju uvođenjem inovacija u proizvodne procese. Bitan pokazatelj u ovom domenu je obim izdataka za istraživačko-razvojnu delatnost, naročito njihov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP). Profesor Molnar je ukazao da je Srbija po intenzitetu istraživanja i razvoja bolje rangirana u odnosu na region i ne zaostaje za zemljama bivšeg socijalističkog bloka.
– Uprkos tome što je investiranje u navedenu oblast u našoj državi daleko ispod evropskog proseka, evidentno je da se izdvajanja iz BDP-a poslednjih desetak godina u kontinuitetu povećavaju – poručio je dr Dejan Molnar.
U KORAK SA EVROPOM I SVETOM
Srbiju i Zrenjanin treba da zabrine to što ne postoji odgovarajuća saradnja između preduzeća i akademske zajednice. Privredni subjekti po pravilu ne prepoznaju domaće fakultete i institute kao adrese kojima treba da se obrate za pomoć pri rešavanju konkretnih problema.
– Najefikasniji način jeste da preduzeća direktno finansiraju istraživanja. To u Srbiji izostaje, pri čemu se nalazimo na periferiji Evrope. Zato se u našoj zemlji više koriste inostrana znanja od domaćih – rekao je dr Molnar.
Dr Ivan Bošnjak je govorio o značaju tehnoloških parkova u evropskim gradovima. Naveo je primer Barlebena kod Magdeburga (Nemačka) koji bi Zrenjanin trebao da sledi. Park je tamo izgrađen u industrijskoj zoni, pored preduzeća. U okolini, dodao je Bošnjak, su se razvili restorani, vrtići, prodavnice… Barleben je urbanistički počeo da se širi. Nikle su nove ulice, kuće i prateći sadržaji. Uvećao se i broj stanovnika.
– Potrebno je da se u nedavno usvojeni Plan razvoja Grada do 2030, odnosno prateći akcioni plan, unese formiranje i razvoj tehnološkog parka. Da se institucionalno povežu nauka i privreda sa osloncem na postojeće visokoškolske ustanove, lokalnu privredu i industrijske pogone, ali i obližnje regionalne centre i prekograničnu saradnju. Srednji Banat bi tako prestigao Čačak i Novi Pazar koji već imaju rešenja za koncept „pametnog grada” – naveo je Bošnjak.
Na Simpozijumu su govorili i dr Milan Nikolić, dekan Tehničkog fakulteta „Mihailo Pupin”, Lazo Manojlović, direktor Visoke tehničke škole i dr Dragan Šešlija, redovni profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka.
Miroslava Malbaški
DIT – NAŠ, A SVETSKI
Na skupu su promovisani 39. i 40. broj časopisa DIT (društvo, istraživanje, tehnologije) koji postoji 30 godina. Do sada je u njemu objavljeno više od 400 priloga koje je pisalo oko 800 autora. Prvi je bio posvećen Mihailu Pupinu, a svaki naredni nekom značajnom naučniku.
– Poslednjih godina radovi stižu iz Republike Srpske, Rusije, Turske, Slovenije, Hrvatske, Španije, Tunisa – rekao je dr Milorad Rančić, glavni i odgovorni urednik.
U SUSRET JUBILEJU
Društvo inženjera Zrenjanina (DIZ) osnovano je 1984. Predsednik Goran Marinković je podsetio da dogodine obeležava četiri decenije postojanja. Do sada je DIZ organizovao brojne naučne tribine, konferencije i predavanja, bavio se izradom projekata za privredu.
