Posledice pandemije, vojne intervencije u Ukrajini, prekinutih lanaca snabdevanja vidljive su i u našoj zemlji. Posebno su na udaru privreda i poljoprivreda. Sa ovim izazovima suočavaju se mala i srednja preduzeća, proizvođači, ali i trgovinski giganti. Kako se kompanija „BB trejd” snalazi u ovakvoj situaciji za naš list govorio je Darko Bjeloglav, generalni direktor.
Firmu je osnovao sa bratom Dragoljubom privatizujući preduzeće „Velež”, koje je imalo 43 prodavnice, od toga šest u Žitištu. Time su proširili svoju samostalnu trgovinsku radnju formiranu 1997. godine. Daljom ekspanzijom poslovanja nastaje „DTL Persu” koji danas obuhvata više od 177 marketa i zapošljava preko 1.300 radnika. Šta je po Vama pravi razlog visoke inflacije u Srbiji?
– Rezultat je kombinacije globalnih i domaćih faktora. Glavni uzroci su: uvezeni inflatorni pritisci zbog rasta cena energenata i sirovina, stabilan kurs dinara koji delimično ublažava, ali ne rešava problem, skok cena hrane usled skupljih inputa, fiskalna politika koja povećava potražnju i energetska zavisnost od uvoza. Inflacija je prvenstveno posledica spoljašnjih šokova. Najvišu beležimo kod proizvoda iz uvoza.
Ono što je i u našim marketima primetno jeste pad prosečnih prodajnih cena u 2024. u odnosu na 2023. godinu. To je ispoljeno naročito kod sledećih artikala: brašno sve vrste sa 80,56 na 71,24, suncokretovo ulje – 171.77 na 146,49, voće i povrće sa 139,45 na 134,3, sveže meso – 380,40 na 367,20 dinara.
Sve ovo ukazuje da, i pored sve većih troškova poslovanja, cene domaćih proizvoda uglavnom padaju ili rastu u vrlo malom procentu, dok uvozna i roba koja u sebi sadrži uvozne sirovine ili komponente raste. Posledica navedenog je usporeni razvoj domaćih privrednih subjekata. Da li je rast cena osnovnih životnih namirnica uticao na promenu u strukturi potrošnje prosečne mušterije „Persu” marketa?
– Najpre bih želeo da istaknem da već dve godine imamo preko 1.000 artikala sa trajno niskim cenama. To je naš doprinos u borbi protiv inflacije. Naši potrošači su to prepoznali, a mi se trudimo da održimo ukazano poverenje. Ono što se tržišno dešava, ne samo u našim marketima, jeste nabavka manjih pakovanja, kao i promena u frekvenciji kupovine. Veliki, nedeljni pazari su u opadanju, dok se češće ide u manje, dnevne. Da li se više kupuju jeftiniji ili pak proizvodi na akcijama?
– Kod nas je korpa raznovrsna. To nam negde govori da je naša ponuda prepoznata kao cenovno dobra. Kupuje se sve, od robne marke do premijum brendova, po redovnoj i akcijskoj ceni. Trudimo se da potrošačima ponudimo fer cene i odabran asortiman prilagođen njihovim potrebama. Da li su trgovci ponekad neopravdano targetirani u javnosti? Retko ko pominje proizvođače, distributere, uvoznike…
– Ovo je dobro pitanje. Ne možemo sav teret prebacivati na trgovce, jer smo mi poslednji koji utiču na cenu, a prvi kod kojih se ona vidi. To je situacija koja se neće nikada promeniti, ali mi moramo reći tržištu da nivo cena ne zavisi samo od nas. Takođe, nisu ni svi trgovci isti. Nemamo svi iste cenovne politike, kao ni tržišne strategije. Ovo je tema za sebe koja zahteva razradu iz više uglova. Napomenuo bih da trgovina prehrambenom robom, kao privredna grana i jedan od učesnika u lancu snabdevanja celokupnog tržišta, ne može uticati na inflaciju na godišnjem nivou više od 2 odsto.
Ni na povećanje, ni na smanjenje iz prostog razloga jer je konkurencija toliko razvijena da se niko i ne sme upuštati u rizike koje donose visoke marže. Dakle, pitanje cena je apsolutno legitimno postaviti proizvođačima, uvoznicima i distributerima. I pored otežanih uslova poslovanja, „Persu” marketi se uspešno šire po celoj zemlji. U kojoj meri je to olakšano zbog otvaranja distributivnog centra u Zrenjaninu?
– Izuzetno smo ponosni na rezultate koje smo ostvarili u poslednjih nekoliko godina. Distributivni centar je trenutna kruna poslovanja i predstavlja olakšicu u radu. Dobili smo bolju organizaciju i manipulaciju robom, kao i kvalitet isporuke.
Ovo su sve elementi koji se direktno vide i u našim prodavnicama, i koje potrošači prepoznaju. Što se širenja tiče, u poslednje dve godine otvorili smo i renovirali preko 30 objekata. Cilj nam je da budemo dostupni mušterijama na najrazličitijim lokacijama. Osluškujemo njihove potrebe i trudimo se da budemo tu za njih. Vaši maloprodajni objekti su prisutni u urbanim centrima, ali i u najmanjim selima. Kako uspevate u toj misiji, s obzirom na sve veće troškove sa kojima se suočavate?
– Uspevamo zahvaljujući optimizaciji logistike, prilagođenoj ponudi i efikasnom upravljanju troškovima. Naša široka mreža maloprodajnih objekata omogućava nam da koristimo centralizovanu nabavku i distribuciju. Tako smanjujemo troškove transporta i skladištenja. Prilagođavamo asortiman potrebama lokalnih zajednica, fokusirajući se na proizvode koji imaju najveću potražnju na određenim tržištima.
Digitalizacija poslovanja i racionalizacija operativnih troškova dodatno doprinose održivosti, dok partnerski odnosi sa domaćim proizvođačima omogućavaju konkurentne cene i stabilno snabdevanje.
