Kandže korupcije sve oštrije
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Korupcija je oblik kriminaliteta koji se javlja kada nosioci odgovornih funkcija u državnoj administraciji i političkom sistemu koriste svoja javna ovlašćenja, odnosno diskrecionu moć kojom raspolažu, za ostvarivanje privatne (lične) koristi. U osnovi ovog nezakonitog postupanja nalaze se pohlepa i nedostatak samokontrole. Oni u kombinaciji sa slabim institucijama i neodgovarajućim mehanizmima za sankcionisanje predstavljaju plodno tlo za procvat koruptivnih radnji.
Navedena negativna pojava nameće društvu visoke troškove. Oni se mogu podeliti u četiri osnovne grupe: političke, ekonomske, socijalne i ekološke. Na političkom planu, visok stepen korupcije predstavlja prepreku za razvoj demokratskog društva i vladavine prava. U ekonomskoj sferi, ona negativno utiče na blagostanje i nacionalno bogatstvo. U socijalnom smislu, narušava se poverenje ljudi u politički sistem i institucije, a takva društva postaju pogodna za ustoličavanje kleptokratije. U pogledu ekologije, dovodi do toga da se nekažnjeno i uz minimalne troškove mogu eksploatisati prirodni resursi i zagađivati životna sredina.
Globalna koalicija za borbu protiv korupcije „Transparency International” od 2012. godine prati i objavljuje Indeks percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI). Pomenuti indikator agregira podatke i informacije iz brojnih izvora kojima se izražava percepcija poslovnih ljudi i stručnjaka o tome koliki je stepen primanja i davanja mita u javnom sektoru u konkretnoj zemlji. Ovaj pokazatelj može imati vrednost od 0 (potpuno korumpirano društvo) do 100 (ne postoji ovaj oblik kriminaliteta). Dakle, što je niža vrednost ovog indeksa, to je korupcija u državi veća.
Prema najnovijem Izveštaju o korupciji za 2024. godinu, Srbija se nalazi tek na 105. mestu (od 180 zemalja) sa vrednošću pokazatelja od „samo” 35 poena (od maksimalnih 100). Radi se o vrlo nepovoljnoj poziciji kada se ima u vidu da gotovo sve zemlje iz bližeg i šireg okruženja imaju bolji rang – Severna Makedonija (88), Mađarska (82), Albanija (80), Bugarska (76), Rumunija (65), Hrvatska (63), Slovačka (59), Češka (46), Slovenija (36), Austrija (25) itd, dok je lošije pozicionirana jedino BiH na 114. mestu.
Dve činjenice ne ostavljaju prostor za spokoj. Prva se tiče nazadovanja koje Srbija beleži u jednom dužem vremenskom periodu. Naime, sa 72. pozicije u 2013. godini naša zemlja je 2024. pala na 105. mesto. Najvišu vrednost ovog pokazatelja (42) zabeležili smo upravo 2013. i 2016. godine, nakon čega svedočimo kontinuiranom pogoršavanju, da bismo lane spali na nivo od 35 poena. To je ujedno i najniža vrednost za Srbiju od kada se ovaj indeks objavljuje. Drugi razlog za „crveni alarm” je činjenica da je u jednom dužem roku stepen korupcije kod nas znatno veći u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE ) i članicama EU. Naime, može se izračunati i pokazati da je tokom perioda 2012-2024. prosečna percepcija korupcije u Srbiji bila za 26,6% viša nego u zemljama CIE i čak za 63,4% veća od one zabeležene na području EU.
Najbolji lek protiv ove društvene pošasti su snažne i kvalitetne institucije, jasna pravila i procedure, te sistem u kojem zakoni važe jednako za sve ljude, kao i efikasno i nezavisno sudstvo. Prilično je jasno šta nam je činiti ukoliko želimo da se izvučemo iz klopke u kojoj smo se našli.
