Početkom nedelje na pojedinim njivama u Melencima, Torku, Aleksandrovu i drugim selima u čijim atarima je kvalitet zemljišta nešto lošiji, počela je žetva suncokreta. Ova uljarica u Srednjobanatskom okrugu zasejana je na površini od oko 40.000 hektara.
– Sudeći po prvim otkosima mogu da kažem da je prinos zabrinjavajući i ne prelazi tonu po jednom hektaru. Očekujem da ona prava, velika žetva suncokreta krene početkom iduće nedelje. Mi smo spremni da uskladištimo i isplatimo po akontnoj ceni sve preuzete količine – kaže Dejan Jovanović, rukovodilac „Konzula” u Zrenjaninu, koji na ovom području ima otkupna mesta u Melencima i Torku.
Naglasio je da otkupna cena još uvek nije objavljena i da zavisi od uljara, odnosno prerađivača suncokreta, kao i od toga koliko ovaj proizvod košta na inostranom tržištu.
– Zasada je samo „Mat agro” najavio cenu od 420 evra po toni ili oko 50 dinara za kilogram suncokreta. Uskoro očekujemo konkretnije uslove i cenu. Međutim, ona po svemu sudeći teško može da nadoknadi ogromne gubitke koje proizvođači imaju zbog ovogodišnje suše – dodaje Jovanović.
Bolja očekivanja nema ni Erne Tot iz Mihajlova koji je suncokretom zasejao oko 25 hektara obradivih površina. Kako ističe, primenio je sve agrotehničke mere. Kaže da ni to ne pomaže u borbi protiv klimatskih promena koje su nas zadesile u poslednje četiri godine. Naglašava i da cene svih poljoprivrednih proizvoda, pa i suncokreta, nisu adekvatne.
– Dok kombajni ne uđu u njive teško je davati bilo kakvu prognozu vezanu za prinos. Ipak, jasno je da će rod biti daleko ispod proseka koji smo beležili pre sedam ili osam godina. Tada se on kretao od tri do četiri tone po hektaru. U navedenoj situaciji samo donekle pomažu državne subvencije za zemljište i seme. Teško je u takvim uslovima opstati. Mnogo ratara ima ozbiljna zaduženja, pitanje je kako će ih vratiti. Osim toga, neizvesno je šta će se narednih godina događati u ovakvim uslovima privređivanja. Jer, kome se danas isplati da plati zakup zemljišta 200 ili 250 evra po hektaru, kada ne može da pokrije osnovne troškove proizvodnje – dodaje Tot.
Naš sagovornik naglašava da obrađuje uglavnom zemlju druge i treće klase u mihajlovačkom ataru. Kaže da u takvim uslovima prizvodnje, kada su ekstremne temperature i dugotrajni periodi bez padavina, teško je uopšte razmišljati o nekakvoj ozbiljnoj proizvodnji i daljim ulaganjima.
Kada je reč o proizvodnji suncokreta, zanimljivo je istraživanje dr Vladimira Mikliča iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. On ističe da su poslednjih godina veliki problem i različite semenske vrste suncokreta koje su preplavile naše njive. O tome treba posebno da se vodi računa budući da će u navedenim uslovima proizvodnje domaće sorte suncokreta biti izdašnije od uvoznih hibrida.
Od Snežane Parađenović iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin saznajemo da je ovogodišnju proizvodnju suncokreta pratilo i niz drugih problema. Reč je o biljnim bolestima, a u pojedinim atarima štetu su nanele i ptice.
N. BOŽOVIĆ
NEKADA JE BILO ISPLATIVO
Budući da je proizvodnja suncokreta od strateškog značaja za Srbiju, pre četiri godine je, cena bila 62 dinara, a država je proizvođačima obezbedila i subvenciju od sedam dinara po kilogramu. Navedene godine prosečan prinos bio oko tri tone po hektaru.
DVE ULJARE
Srednji Banat je jedno od najznačajnijih područja u kojem se proizvodi suncokret. Obuhvata oko 20 odsto površina u Srbiji. Razlog tome i dve fabrike koje se nalaze u ovom regionu. To su „Dijamant” i uljara u Novoj Crnji koja je u vlasništvu „Mat agro”.
