U Srbiji postoji velika potreba za primenom digitalnih tehnologija u cilju zaštite graditeljskog nasleđa. Jedan od načina modernizacije praksi jeste povezivanje kulturnih institucija sa visokoškolskim ustanovama. Tako će Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin” zajedno sa Narodnim muzejom i Savremenom galerijom analizirati stanje objekata. To će učiniti kroz projekat „Jačanje zelenih digitalnih kapaciteta u visokom obrazovanju kroz saradnju u integraciji istorijskih zgrada u održivu i digitalnu budućnost – HEIstorical”. Sprovodi se u partnerstvu sa Transilvanijskim univerzitetom u Brašovu i univerzitetima iz Temišvara (Rumunija), Bitilisa (Turska) i Osijeka (Hrvatska). Poduhvat, vredan 400 hiljada evra, finansira Evropska unija. TIMSKI RAD Prema rečima prof. dr Eleonore Desnica, šefice Katedre za eksploataciju nafte i gasa, sanacija istorijskih zgrada nosi brojne izazove. Neki od razloga su zasterele metodologije i nedovoljne digitalne integracije. Kako bi se premostio jaz između tradicionalnih praksi i savrmenih standarda, visokoškolske ustanove zahtevaju razvoj novih programa. U toku Projekta, stručnjaci sa Tehničkog fakulteta oceniće stanje zdanja Muzeja i Galerije i odrediti optimalne pozicije na kojima će se nalaziti senzori za kontrolu mikroklime. – Nakon obrade prikupljenih podataka dobićemo informacije o vrednostima parametara i njihovom uticaju na stanje objekta i njegovu energetsku efikasnost – objašnjava prof. dr Desnica. Naša sagovornica ističe da će se takođe modernizovati nastavni planovi i programi. Učestvovaće stručnjaci iz oblasti građevinskog, mašinskog i računarskog inženjerstva, kao i informacionih tehnologija. Pored profesora, biće uključeni i studenti. – Uvođenjem naprednih digitalnih tehnologija, biće unapređeno naše znanje i stručnost u oblastima energetske efikasnosti, seizmičke otpornosti i mikroklimatske sanacije. Time će se dodatno osnažiti naš obrazovni i istraživački potencijal – obajšnjava Desnica. ZAŠTITA KULTURNIH DOBARA Prema rečima Jelene Gvozdenac Martinov, v.d. direktorke Narodnog muzeja, analiza podataka o uticaju mikroklime i mikrooscilacija na zgradu značajna je jer će pružiti podatke o njihovom efektu na pokretna kulturna dobra. – Radimo konstantan monitoring sa data logerima. Oni mere temperaturu vazduha i vlažnost. Međutim, ne daju nam podatke o mikroklimatskim promenama. Na ovaj način ćemo videti kako se prašina i mikrooscilacije odražavaju na njihovo propadanje u kasnijem periodu – objašnjava Gvozdenac Martinov. Savremena galerija baštini umetnost od kraja Drugog svetskog rata. Jedan od depoa nalazi se u Kaštelu u Ečki. Kako objašnjava Lazar Sretenović, v.d. direktora Galerije, merenja će pokazati koje su razlike u njihovom čuvanju u gradu i van njega. – Biće nam značajno da vidimo kako reaguju umetnine koje se nalaze na mestu gde nema direktnog uticaja saobraćaja i ljudi – kaže Sretenović. Prva merenja stručnjaci sa Tehničkog fakulteta izvršiće u novembru. Završetak projekta planiran je za 2028. godinu. U tom periodu biće obučeno osam profesora i 180 studenata. Uspostaviće se otvorena onlajn baza podataka koja će imati 5.250 karakteristika. Pokrenuće se novi master program na Tehničkom fakultetu, a 16 kurseva će biti izmenjeno. Pored toga, 50 studenata imaće priliku da učestvuje u hibridnom transnacionalnom kursu.
