U vremenu kada deca sve više slobodnog vremena provode uz telefone i kompjutere, u Perlezu već skoro sedam decenija opstaje priča o drugarstvu, prirodi i veštinama koje se uče daleko od ekrana. Odred izviđača „Čiča Janko” i danas okuplja desetine mališana iz brojnih banatskih mesta. Posle više od 20 godina izviđaštvo je ponovo oživelo i u Zrenjaninu, zahvaljujući entuzijazmu starešine Dragana Musića. Grupa se okuplja nedeljom u Kulturnom centru. Nakon sastanka, druženje i pripreme za predstojeća takmičenja nastavljaju u Plankovom parku, gde smo ih zatekli protekle nedelje.
MOŠI U ČAST
I dok su igrali čuvene „lisice”, starešina nam je ispričao kako je odred dobio ime.
– Osnovao ga je 17. marta 1957. godine pokojni nastavnik muzičkog Zlatomir Mijatov Bata. Ime „Čiča Janko” izabrano je po nadimku Moše Pijade, kojiž je preminuo u to vreme. Danas broji oko 70 članova iz Perleza, Čente, Barande, Sakula, Idvora, Farkaždina i od jesenas iz Grada – navodi Musić.
Dodaje da su interesovanje najpre iskazali roditelji putem društvenih mreža.
– Raspitivali su se kako mogu da učlane svoju decu. Predložio sam da se okupljamo u Zrenjaninu kako bi im bilo lakše. Sastajemo se nedeljom od 10 do 12 časova i trenutno imamo 14 članova iz grada – kaže naš sagovornik.
Izviđački sastanci nisu samo druženje, već i priprema za brojna takmičenja na kojima deca uče snalažljivost, timski rad i orijentaciju u prirodi. Na nedavnom nadmetanju u Kovačici zadatak je bio da, uz pomoć plana grada, pronađu određene tačke i na svakoj izvrše zadatak. Za sve su imali pet sati.
– Zrenjaninska ekipa i tim iz Čente bili su među najmlađima. Takmičili su se učenici od petog do osmog razreda i stariji, a mi nismo imali tu kategoriju – objašnjava Musić.
On ističe da se izviđaštvo danas dosta razlikuje od nekadašnjeg, pre svega, kada je reč o interesovanjima omladine.
NEKAD I SAD
– Današnja deca su spretnija na telefonu i kompjuteru nego u prirodi. Nisu sva takva, ali je malo onih koje istinski zanima boravak napolju. Ranije smo se mnogo lakše okupljali. Sada je teško sastaviti ekipu od petoro dece – ističe starešina.
Poseban deo izviđačkih aktivnosti i dalje čine topografija, vezivanje čvorova, signalizacija zastavicama i snalaženje u prirodi.
– Poletarci uče pet-šest osnovnih čvorova, a kasnije nadograđuju znanje. Radimo semafor, Morzeovu azbuku, postavljanje šatora – priseća se Musić.
Dragan Musić je član Odreda od 1973. godine, a starešina više od 30 godina. Iako bi voleo da neko mlađi nastavi njegovim putem, još uvek niko neće da se u tome odvaži.
– Opstajem jer volim ovo što radim. Trudim se da deci prenesem tu ljubav prema prirodi, druženju i izviđaštvu. Najveća nagrada mi je kada posle mnogo godina čujem kako se sa osmehom sećaju kampovanja, putovanja i igara koje su igrali kao izviđači – ističe naš sagovornik.
Kako kaže, izviđaštvo decu uči mnogo važnijim stvarima od samih veština u prirodi.
– Nauče da poštuju druge, pomažu, brinu o sebi i svojim stvarima i da funkcionišu kao tim – poručuje starešina Odreda „Čiča Janko”.
I. ISAKOV
DRUŽENJE, IGRE, USPOMENE
Luna (9) i Igor Čiča (13), učenici OŠ „Vuk Karadžić”, kažu da su krenuli stopama njihove mame koja je nekada bila izviđač. Luna ističe da je naučila da vezuje nekoliko čvorova, kao i postavljanje šatora i igre.
– Prednost izviđaštva je što manje vremena provodimo na telefonu, a više u prirodi. Skoro 99 odsto mojih drugara nikada nije ni čulo za izviđače. Svima bih poručio da dođu, jer ovde možemo lepo da se družimo, zabavimo i naučimo nešto novo – poručuje Igor.
Milana Vujnov (10) je učenica četvrtog razreda OŠ „Dr Jovan Cvijić”. Za Odred „Čiča Janko” je čula od rođaka Lune i Igora. Kako kaže, na početku je mislila da će biti mnogo teško, ali se prijatno iznenadila kada je videla da mnogo toga može da nauči. Najzabavnije su joj igre. Najviše voli kada putuju i kampuju.
Nikolina Lejić (11) ide u peti razred OŠ „Dr Jovan Cvijić”. Kako kaže, postala je izviđač zahvaljujući drugarici koja ju je uvela u taj svet.
– Dopadaju mi se igre, ali mi je bilo lepo i na kampovanju. Najdraži su mi trenuci kada putujemo i družimo se. Svima pričam kako nam je tada, ali to ne može u potpunosti da se dočara – moraju sami da dođu i uvere se – navodi Nikolina.
