Aplauz ne prestaje još od „Poslednjeg dinara” Prva igranka uz zvuke električne gitare u Zrenjaninu održana je u rano proleće 1962. godine u sali nekadašnje kafane „Poslednji dinar” (na uglu ulice Žarka Zrenjanina i Ličke). Bila je zakazana za 20 časova, ali su Joška, Rada i Aca stigli dva sata ranije da postave zvučnike.
– Bili smo uzbuđeni, bojali se da neće biti dovoljno publike. Bubnjar Coka je stigao bukvalno u zadnji čas, ali bez bubnjeva, pa je lupao na fioci okrenutoj naopako. Počeli smo instrumentalom „Šedouza” pod nazivom Apači. Svi su zaplesali. Ređali su se prepevi Elvisa Prislija, Badija Holija, Fetsa Domina… Na bini je žmirkala jedna sijalica (prvi lajt šou!). Niko tada nije bio svestan da je u Zrenjaninu počela era nove muzike – priča Aleksandar Aca Đerić, jedan od prvih rokera našeg grada, osnivač rok sastava „Meteori”. Aca i danas svira, autor je knjige „Meteori” čiji je izdavač Kulturni centar Zrenjanin. Obeležio je, zajedno sa drugarima, 50 i 55 godina od prve svirke…
– Prva igranka u Zrenjaninu održana je u zgradi u kojoj se danas nalazi odeljenje Pošte, tu radi moj sin Branislav, po mišljenju mnogih jedan od najboljih zrenjaninskih bubnjara osamdesetih i devedesetih godina – priča Aca. – A davnih sedamdesetih, „Meteori” su munjevito sticali popularnost. Svirali smo u velikoj sali „Šinvoza”, u nekadašnjem Bioskopu „Kristal”, na dočeku 1963. godine, u Gradskom SUP-u. To nam je kasnije bilo i te kako značajno kada su nas pozivali na razgovor, zbog neprimerenog odevanja (uske farmerice) i dobijali uputstva kako da „ne kvarimo omladinu”.
Usledila su gostovanja, ovacije, nagrade, devojke… Na nedavnom susretu u Kulturnom centru Zrenjanina, na koktelu i svirci koje je finansirao nekadašnji član „Meteora” Laslo Barna Laci (sa porodicom živi u Kanadi) bilo je kao nekada davno. Na podijumu Aca Đerić, njegov sin Branislav, unuk Andrej i prijatelji Laslo Sabo i dr Bratislav Radovančev Braca.
– Srećan sam kad dođem u Zrenjanin, a dolazim jednom godišnje. Ovde su moji prijatelji i ona mladost kojoj ne dam da ode. Nostalgičan sam… Sećam se neprospavanih noći kada smo slušali Radio Luksemburg i skidali melodije, prepevavali pesme i stvarali svoje – iskren je Laci.
Laci je bio jedna od najboljih zrenjaninskih bubnjara. Nakon „Meteora”, osnovao je grupu „Metro”. Sarađivao je sa brojnim muzičkim grupama, a 1988. godine odlazi u Kanadu.
– Nije to bila laka odluka – seća se Laci. – Ja sam električar, a muzikom sam se bavio iz hobija. Ubrzo sam osnovao firmu koja uspešno radi. Iako više ne sviram, muzika je uvek sa mnom. Pedesetogodišnjicu „Meteora” smo proslavili u Društvu „Petefi Šandor” a šezdesetogodišnjicu ovde gde smo nekada svirali, kada je ovo bio Dom omladine.
Lacijeve ćerka Eleonora je poznata balerina, živi i radi u Holivudu, a sin Robi u Vankuveru i podario mu je dve unuke.
Početkom 1963. godine u „Meteorima” je pevao Miša Grujin, rođeni brat Bojana Grujina (iz VIS-a „Omege”), koji je kasnije završio Medicinski fakultet i postao izuzetan anesteziolog. Teško se živelo, ali uz puno ljubavi i radosti koje je donosila muzika…
– Pred kraj 1963. godine pridružio nam se Vladimir Nikolić Vlada učenik Muzičke škole. Već tada veliki talenat, klavirista sa izuzetnim sluhom – priča Aca. – Ubrzo je Laci dobio bubnjeve „trova”, koje su mu roditelji poslali iz Nemačke. Priključio nam se Ljuba Granić, solista koji je postao najpopularniji pevač u Zrenjaninu, za njim su ludovale devojke… Pa drugi pevač, Anatolije Ostrovski Tolja…
Još se pamte svirke u Domu mladosti i na terasi „Partizana”.
– Bili smo opčinjeni muzikom, a opčinjeni su bili i oni koji su nas slušali – seća se Joška. – Klečali smo, skakali, publika je vrištala, devojke su čupale kosu i plakale… za doček 1964. godine svirali smo u Gradskoj kući…
U „Dnevniku” i „Zrenjaninu” objavljeni su članci i fotografije „Bitlsa sa Begeja”. Bio je i koncert u Pozorištu „Toša Jovanović” gde posle toga nikada više nisu svirali jer su posetioci iz „zanosa” oštetili stolice… Ljuba Granić je 1965. godine pobedio na takmičenju pevača amatera. Pridružio im se i trubač Cane, koji je završio Vojnu akademiju… Svirali su na „Liparskim večerima”, po selima i gradovima, u beogradskom „Dadovu”. A umesto njih (zbog neodlučnosti i prepirke) pesmu „Žena demon” snimio je Boba Stefanović sa „Siluetama”, ali pod naslovom „Čudna devojka”.
Sećaju se i bliskih susreta sa milicijom, priprećeno im je da ne zavode maloletnice, a oni koje su se branili činjenicom da su članovi grupe bili još mlađi. Pamte svirke sa tamnoputim Harijem Dvira, studentom iz Gane, saksofonistom Banetom Popovićem, Koso Palom, Draganom Đurinim Mujketom, zrenjaninskim Donovanom Mišom Kockarom… Sećaju se i onih koji su im pomagali: Milana Gojkova Gojka, Marinka Šebeza, Milenka Pavlova, Mladena Domazeta, Ivana Kostića, Miće Jankovića zvanog Fleš…
MUZIČKI I ŽIVOTNI USPESI
Aca Đerić je pevao širom Jugoslavije, snimio je dve singl ploče, prve nosače zvuka zabavne muzike u Zrenjaninu. Sa Krunoslavom Kićom Slabincem je učestvovao na nekoliko koncerata u Istri. Nastupao je na Zagrebačkom festivalu, 1972. godine. Sa suprugom Zlaticom, sa kojom je u braku 58 godina, ima ćerku Maju i sina Branislava, unuke Andreja, Luku i Marka, kao i praunuka Adama.
Jožef Rep Joška je izgradio karijeru u Nemačkoj. U braku sa Radinom sestrom Stankom ima ćerku Rahelu, manekenku i bubnjarku koja svira po evrospkim klubovima. U drugom je braku sa suprugom Irenom – živi u Mađarskoj i u Molu, u Bačkoj.
Radovan Todić Rada živi i radi u Cirihu. Sa suprugom Ingrid, Nemicom, ima ćerke Tanju i Dijanu. Više se ne bavi muzikom. Ljubomir Granić je jedini član grupe koji je otišao iz života. U braku sa Mimom dobio je ćerke Mirelu i Danijelu.
Tolja živi u Obrenovcu. Oženjen je Anđelkom sa kojom ima ćerku Aleksandu i sina Andreja, kao i unuke Jovana, Igora, Aniku i Alekseja. Nije nastavio da se bavi muzikom. Evropski je padobranski rekorder u skoku sa zadrškom. Jedno vreme je radio u Nemačkoj u Fabrici automobila „Deimler Benz – Mercedes”. Sa Joškom je nekoliko puta svirao u nemačkim klubovima.
BRANKO KOCKICA JE BIO „METEOR”
Na Jugoslovenskoj gitarijadi na beogradskom „Sajmištu” „Meteori” su bili osmi, među 250 grupa koliko ih je učestvovalo. Pobedile su „Elipse”, a među najuspešnijima su bili „Zlatni dečaci”, „Crni biseri”, „Siluete” iz Beograda, „Indeksi” iz Sarajeva”, „Dinamiti” iz Osijeka, „Najbolje ništa”…
– U „Meteorima” smo tada bili Joška, Rada, Mujka, Tolja i ja – priča Aca – Ovaj sastav nije dugo potrajao. Joška je nastavio karijeru u Nemačkoj, a Rada se zaposlio u Švajcarskoj. Ali, stigli su braća Milićev – Branko zvani Brka, poznat kao Branko Kockica i njegov rođeni brat Aleksandar Aca. Potom Tolja odlazi u JNA, ostajemo Ljuba, ja, Mujka, Brka i Aca. Ali, ja više nisam bio srećan kao pre…
