Najbitnije sprečiti propadanje Izbori u Demokratskoj stranci, krajem septembra, rezultirali su uspehom demokrate Igora Salaka iz Žitišta. Voljom većine partijskih istomišljenika, izabran je za jednog od potpredsednika stranke, a potom je na stranačkoj Skupštini, a na predlog predsednika DS Dragana Šutanovca, izabran za njegovog zamenika. O tome kako vidi ukazano mu poverenje, ali i odgovornosti prihvaćenoj nakon izbora, o uticaju politike na njegov život, i porodicu, Salak govori bez mnogo euforije.
– Postizali su Banaćani mnogo više. Više bih voleo da se pohvalimo nekim novim mladim naučnikom nego uspehom u srpskoj politici, takvoj kakva je. No, taj izbor nije posledica nečije direktive iz Beograda, nego realan izbor hiljada ljudi, koji su mi dali podršku svojim glasom, iz svih krajeva Srbije. Baš zato se osećam odgovornim prema svima onima koji su me izabrali, ali i pred svim građanima – kaže na početku razgovora Igor Salak. Šta će se u Demokratskoj stranci promeniti?
– Već se promenilo. Pojavila se ona neophodna energija za koju je potreban okidač. Naše mnogobrojno članstvo je glasanjem i novim aktivnostima, poput skupštine stranke, pokazalo da se dogodio taj prelomni momenat – kada se zaustavlja pad takozvanog grafika uspeha i polako ponovo počinje da se penje. Ljudi su ocenili da smo Dragan Šutanovac i mi oko njega, upravo ti koji treba da konsoliduju ključnu instituciju i snagu građanske Srbije, Demokratsku stranku. Mnogi su posle prelaska u opoziciju prešli u stranke koje su na vlasti? Šta je vas zadržalo u DS-u?
– Ovde se vidi sav apsurd našeg društva; nije pitanje zašto su drugi odustali od sebe, nego zašto sam ja ostao dosledan. I takvu paralelu, nažalost, možete naći u svakom segmentu naše zajednice. Na primer, zašto je dobar porodični biznismen postao surovi poslodavac na tržištu. Neko kreira takvu atmosferu, da je to preletanje i politička kupoprodaja poželjan model ponašanja. Ja sam sportista i trčim polumaraton. Takvo fizičko naprezanje oblikuje vas da budete dosledni i uporni. Ne trpim pritiske, a na bilo kakvo ucenjivanje ili nepristojne ponude odgovaram sa gnušanjem i otporom. Ja se zapravo pitam, šta je te druge uslovilo da se lako odriču svojih ideja i stavova. Da li i dalje živite u rodnom Česteregu?
– Još od vremena osnovnih, i potom doktorskih studija, živim na relaciji Čestereg – Novi Sad. Ne mogu da odredim gde provodim više vremena, a zapravo sam najčešće na poslu. Tako je i sada. Koliko vam je politika donela dobrog u životu, a koliko lošeg?
– Osim izvesnog broja izvrsnih prijatelja – vrlo malo dobrog. Pretpostavljam da bih kvalitetnije živeo kao advokat. A pitanje lošeg nije adekvatno. U momentu kada počnete da se bavite javnim poslovima, vi ste simbolički potpisali saglasnost da vas uvek neka većina (ili manjina) ljudi neće voleti, niti odobravati to što radite. U politici je važno da radite ispravno i da verujete u to što radite. Onda ne postavljate sebi pitanje koliko sam ja tu lično u plusu, a koliko u minusu. Kada bi vaša deca želela da se bave politikom, da li biste ih podržali?
– Ja bih voleo da živim u zemlji u kojoj deca ni ne razmišljaju o politici. Da o njoj razmišljaju samo oni ostvareni u životu, ili oni koji su rođeni za to, a nikada niko ko je prinuđen. Pogrešno je što danas mladi to vide kao jedinu šansu za napredak. Opšta situacija im to sugeriše. Nažalost, niko u Srbiji ne promoviše vrednost konstantnog truda i neprestanog usavršavanja. Ja ću svojoj deci sugerisati ovo potonje, bilo da se opredele za nauku, politiku, ili ma šta drugo. Kako porodica doživljava pritisak koji nameće politika, posebno kada su u pitanju pretnje, mnogo Vaših obaveza?
– Veoma teško! Najradije i ne bih govorio o tome… Znate, ne postoji emocija koja može opisati situaciju kada vam zbog principijelnosti razbiju prozore od kuće, a ispod njih se nalazi dečji krevetić… Što se tiče obaveza i manjka vremena, ono naravno postoji, ali ne bih to prenaglašavao. Ono je isto kao i kod bilo kog oca ili majke u Srbiji, koji rade po dva posla da bi omogućili normalan život svojim namilijima. Šta je za vas najbitnije u životu?
– Deca, naravno! I ne samo moja. Mi smo narod koji odumire, nestaje. Narod koji gubi trku sa savremenim svetom i beleži drastičan pad u kvalitetu obrazovanja, i zato propada u svemu. Ako to pod hitno ne promenimo, nikome neće biti važno ni šta ja, ni šta bilo ko misli o bilo čemu. Mi gubimo tlo pod nogama, na kojima nam stoji temelj. Ovi koji sada treba da projektuju put ove nacije u sledećih 10, 20, 50 ili 100 godina ne samo da nemaju nikakv plan i ideju šta da rade, oni nemaju ni tim, ni potencijala, ni želju da vide nad kakvim smo tektonskim ambisom nadvijeni. Zato je odgovor na ovo pitanje: Najbitnije je da se to sletanje u ambis spreči!
Promeniće se i odnos prema Gradskom odboru DS
Na pitanje zašto je DS u Zrenjaninu pasivniji od onog u Žitištu, Salak ne uvija.
– Nije ni Demokratska stranka uvek imala adekvatan način ophođenja prema odboru u Zrenjaninu. Šta god da je bilo u pitanju, to se više neće ponavljati. Ja sam uveren da će DS u Zrenjaninu biti ono što i treba da bude – najbolja slika najevropejskijeg grada u našoj ravnici. Ako jedna tipično građanska partija, kakva je DS, može u seoskoj sredini i sredini bez mladih i takoreći bez modernog života koji simbolišu mediji i internet, da osvoji 25 odsto mandata, onda to itekako može u takvom gradu i sa takvom urbanom i civilizacijskom tradicijom kao što je Zrenjanin.
