Ušli smo u debeli, januarski minus. Sve mi se čini da će ovo biti jedna od onih zima zbog kojih baš i ne verujemo da Planetu muči otopljavanje. Kao što je bilo i one godine kada je rođena moja ćerka. Dan – kristalno providan, sunce – jako i ledeno, sneg bleštav i škripav, 22 stepena ispod nule u podne. Takvo je vreme bilo kad smo je, prvi put, izneli napolje, na sunce. Od hladnog i oštrog vazduha mrštila je nosić, pa smo je brzo uneli u toplo, sklonili je sa tog režućeg mraza… I ovi božićni dani bili su takvi, veoma hladni, ali osunčani, bistri kao suza Ledene Kraljice. Bar ovde u Banatu. Svuda oko nas – južno, istočno, zapadno – bilo je gore i teže, uz mećavu, smetove, vejavice…
Da, za sada smo još i dobro prošli u tekućim zimskim neprilikama, ali primetan višak snežne romantike u ovom tekstu zapravo je malo zbog praznika, a malo i iz privatnih foldera (zbog rođendana moje ćerke – inače, teško da bih pristala da zimu, ikada, povežem sa pozitivnim vibracijama). Praznična romantika je, međutim, možda zarazna, ali je prolazna i zavaravajuća, a zimske muke otrežnjavajuće. Uopšte, zima je skupo i potpuno neisplativo godišnje doba. Em trošiš, em se smrzavaš, em se treseš od gripa. Osim toga, Vučić je, eto, odlučio da, usred strašne zime koja nemilosrdno uzima svoj danak, otputuje u Indiju. Ko će sad, ako zatreba, spašavati decu iz smetova?! Sigurna sam da nisam jedina sa ovakvom zebnjom, mada me teši činjenica da je, od poslednjeg takvog slučaja, uspeo da osposobi spasilačke ekipe koje se, kako vidimo iz novinskih izveštaja, nekako snalaze i bez njegovog pregalaštva. Samo da izdrže dok se Vučić ne vrati.
Kažu da će od četvrtka minus popustiti, ali će krenuti kiša koja će se lediti pri tlu. To je tek pravo zlo. Pa onda opet sneg. Vlada Ledene Kraljice još će potrajati. Ali će se bar Vučić vratiti. Iz Indije.
