– Za domaći agrar već duže vreme važi „globalna neizvesnost“, a na sceni je preuzimanje proizvodnih resursa za virtuelni novac. Jedini izuzetak od ovog neoliberalnog koncepta jeste politika mađarskog premijera Viktora Orbana, koja zaslužuje pohvalu. Najbolje što naša Vlada može u ovoj situaciji da uradi jeste da – služeći se taktikama koje je koristila Mađarska – maksimalno odloži vreme kada će strani državljani moći da kupuju srpsko poljoprivredno zemljište.
Ovo je izjavio profesor dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agroekonomista Srbije i šef katedre za ekonomiju agrara na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na tribini „Aktuelna pitanja razvoja poljoprivrede, zadugarstva i sela“, održanoj u zrenjaninskoj Gradskoj kući.
Po njegovom mišljenju, „susret“ interesa stranog kapitala i domaćih tajkuna je očigledan. Kako tome parirati sudbinsko je pitanje srpske poljoprivrede.
Organizator tribine bilo je Društvo inženjera i tehničara Zrenjanina, čiji je predsednik inženjer Nikola Adamović. Moderator je bio novinar Božidar Drinić, urednik specijalizovnog časopisa „Agrar“.
Od podataka koje je izneo profesor Ševarlić možda je najupečatljiviji onaj koji političari i mediji neretko ističu kao uspeh – da Srbiji u narednih sedam godina sleduje 175 miliona evra, od toga 25 miliona evra bespovratnog novca godišnje za agrar. Profesor Ševarlić je ovu činjenicu „ohladio“ podatkom da je više novca – 27 miliona evra – dobila Hrvatska, koja ima upola manje površine.
– Osim što to nije veliki novac, verujem da će najviše para otići velikim kompanijama, a da će obični poljoprivrednici i dalje morati da se oslanjaju na mršave državne subvenbcije – zaključio je uvodničar tribine. M. STOJIN
