(502) Koja stopa rasta bi mogla biti održiva i kuda nas ona vodi?
Piše:dr Dejan Molnar
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Jedno moguće stanovište o tome koliko bi mogla da iznosi održiva stopa rasta BDP-a jeste da se izračuna po kojoj stopi se menjao BDP u prethodnom periodu i to u nekom dužem roku, npr. u periodu od nekoliko decenija unazad. Privredni rast je kumulativan proces, odnosno sve ono što se na tom planu ostvaruje danas i što će se ostvarivati u budućnosti mnogo zavisi od onoga što se događalo u prošlosti.
U ekonomskim istraživanjima i analizama često se koriste podaci o vrednosti BDP-a po stanovniku koje je izračunao i preračunao britanski ekonomista Angus Medison. On je za većinu zemalja sveta formirao jedinstvenu seriju uporedivih podataka o kretanju BDP-a po stanovniku (kojim se meri nivo ekonomske razvijenosti). Za neke zemlje postoje podaci i za nekoliko vekova unazad, dok za većinu država koje danas postoje mogu se pronaći istorijski podaci iz perioda 1850-1900. godina. Dragocenost ovih podataka ogleda se i u tome što su međusobno uporedivi, kako tokom vremena, tako i između zemalja. Iz tog razloga i nakon smrti Medisona (2010), nekolicina njegovih bliskih kolega je nastavila sa radom na ovom projektu. Istraživači Bolt i Van Zanden su 2013. godine objavili podatke o istorijskim vrednostima nacionalnih računa zaključno sa 2010. godinom.
Za Srbiju su dostupni podaci za period 1952-2010. godine. Na bazi tih podataka se može izračunati da je prosečna godišnja stopa rasta BDP-a po glavi stanovnika Srbije tokom tih 58 godina bila 3,07%. Poređenja radi, izračunali smo i dinamiku ovog pokazatelja u istom razdoblju za bivše republike SFRJ, kao i za celu bivšu Jugoslaviju: Slovenija (3,47%), Hrvatska (3,02%), BiH (2,56%), Makedonija (2,51%), Crna Gora (3,24%), Jugoslavija (2,78%). Imajući u vidu istorijske i društveno-ekonomske okolnosti u kojima se privredna aktivnost odvijala tokom ovog perioda na području bivše SFRJ, nema mnogo argumenata u prilog tvrdnji da sadašnje samostalne države, nekadašnje bivše članice SFRJ, mogu u budućnosti da ostvaruju veće stope rasta u tržišnim uslovima nego što je to bilo tokom socijalističkog perioda razvoja. Naime, u ovim stopama rasta „utkani” su socijalistički period dinamičnog razvoja, suton socijalističkih privreda, raspad SFRJ, promena društvenog i privrednog sistema (prelazak iz socijalizma u tržišni sistem) itd. U tom smislu, ovih gotovo šest decenija razvoja reflektuje i aproksimativni potencijal ovog područja po pitanju dinamike privrednog razvoja.
Koristeći podatke iz Medisonovih tabela, može se izračunati i to kada bi naša zemlja, ukoliko uspe da dostigne svoju održivu stopu privrednog rasta od 3%, mogla da sustigne prosečan nivo razvijenosti koji je na području 30 zemalja Zapadne Evrope dostignut još 2010. godine. Podaci ne ohrabruju previše, jer kazuju da bi Srbija to mogla da ostvari tek 2045. godine(!), i to pod uslovom da u naredne tri i po decenije u kontinuitetu iz godine u godinu naša privreda raste po stopi od 3 odsto. Treba imati na umu da će i zemlje Zapadne Evrope sigurno napredovati do 2045. godine, te je otvoreno pitanje koliko ćemo tada za njima zaostajati.
