Do sada sam mislila da se istraga protiv bilo kog kriminalca i njegovog nedela završava hapšenjem počinioca onda kad se steknu uslovi za to, tj. kad se prikupe dokazi. Ali pokazalo se da sam ne samo naivna, nego i benasta – totalni autsajder! Jer – sad se lepo vidi – i hapšenja imaju odgovarajuću strategiju! Ne da budu od slučaja do slučaja i prema slučaju, nego da se tempiraju tako da budu masovna, u datom momentu, na celoj teritoriji Srbije. Pa da to odjekne!
Imali smo i ranije velike akcije hapšenja, široko-teritorijalno-obuhvatne, ali se tu uvek radilo o jednoj specifičnoj vrsti kriminala, na pr. suzbijanju trgovine narkoticima, pa sam pretpostavila da je po sredi široka, koordinirana istraga, koja je, naravno, rezultirala koordiniranim hapšenjima. Očito da je u svim tim masovkama – ostala zamagljena suština. Prosto, nije se dovoljno uočeno da je, u stvari, osvojena i razrađena nova strategija hapšenja koja, nema sumnje, ostavlja poseban utisak na kriminalce, a i ostalo stanovništvo.
Tek kad se pribeglo sveobuhvatnim, jednovremenim hapšenjima širom Srbije sasvim različitih sorti kriminalaca, zbog veoma reznovrsnih kriminalnih radnji, izbilo je na videlo da imamo posla sa ozbiljnom inovacijom i dalekosežnim efektima: tzv. kumulativno hapšenje u talasima.
Nema sumnje da kumulativna hapšenja emituju snažnu poruku da se kriminal ne isplati, i da kriminalcima nema spasa, jer ako ne ovaj, zahvatiće ih naredni talas hapšenja. Nema tu vrdanja, svi će doći na red, kad-tad. Hoću da kažem – jedno je kad čujete da je policija uhapsila oba provalnika koji su obili radnju na ćošku, a sasvim drugo kad RTS, Pink i sve novine saopšte da su noćas, u 16 gradova Srbije, uhapšena 564 kriminalca, odjednom! Ne može da se poredi, zar ne?! Odmah se osetiš sigurnijim i bezbednijim (pohapsili onolike kriminalce, ej!) – dok u svetu kriminala to mora da ima sasvim suprotan, zastrašujući efekat…
