Da bi se pribavila građevinska dozvola, Zrenjanin je uvek bio poznat kao jedan od najsporijih gradova od svih gradova i opština u Srbiji u kojima sam radila. Dokumentacija se pregleda detaljno i ako vam kažem da sam dozvolu u jednoj opštini dobila za jedan dan, onda bi to u Zrenjaninu trajalo najmanje mesec dana, a treba i da je u potpunosti ispravna.
Ovako započinje razgovor Nada Dolić, dipl. arhitekta, koja je projektovala kafe splav, postavljen na Jezeru 3 u centru grada. S obzirom da izgled objekta na vodi i dalje privlači veliku pažnju javnosti, zanimalo nas je mišljenje stručnjaka.
– Da bi se pribavila dozvola za splav bilo je potrebno, pre svega, pribaviti lokacijsku dozvolu koja bi iznela prethodne uslove za podizanje splava. Tom prilikom, izrađen je idejni projekat za splav. Po idejnom rešenju svoje uslove su postavile komunalne i druge organizacije, ustanove. Prilikom projektovanja korišćeni su isti uslovi u svim delovima projekta. Projekat je odobren, data je saglasnost i izdata građevinska dozvola – objašnjava naša sagovornica.
Ona ističe da je loša poruka kada se stopira bilo kakva gradnja za koju postoji pribavljena dozvola, jer kako kaže, očigledno ni građevinska dozvola nije validni dokument za gradnju, ukoliko neke „važne” grupe ljudi reše da nešto treba da se gradi ili ne – nezavisno od toga da li neko ima dozvolu za gradnju.
– Da bi se jedan objekat izgradio (nakon pribavljanja dozvola) potrebno je da ga prati odgovorni izvođač radova za svaku oblast koja je postojeća u projektu. Izvođači se, po pravilu, nakon završetka rada potpisuju na projektnu dokumentaciju – ističe Nada Dolić i dodaje da se maksimalno potrudila da projekat uradi po želji investitora i plasira svoju ideju, ali da dalji tok gradnje nije pratila.
Prema njenim rečima, kada se jedan objekat izgradi potrebno je da se za njega pribavi upotrebna dozvola nakon što višečlana komisija pregleda objekat. Dozvoljena odstupanja, smatra ona, pomerala su se godinama od nekadašnjih 20 odsto do sadašnjih tri do pet procenata. Takođe, navodi da je praksa pokazala, a to mogu da potvrde svi projektanti, da su investitori skloni (oko 90 posto) da odstupe od projektne dokumentacije.
– Ako uporedite projektnu dokumentaciju za 90 posto izvedenih javnih, a i drugih objekata u gradu, zaključićete da su odstupanja u izgledu drastična. Iskoristiću priliku da postavim nekoliko pitanja gore navedenim skupovima koji su se toliko upleli u gradnju splava: Da li je „cev” koji je izbačena na sredini jezera kod Kulturnog centra, a predstavlja fontanu, postavljena uz neku dozvolu ili ga je neko stavio tu da bih se ja uvek slatko nasmejala ljudskoj gluposti kada prođem pored? Da li neko ima pojma koje je prirodno stanište labuda pa je postavio raščerupanu ćurku na sredini druge strane jezera kako bi se labudovi malo sakrili od naših pogleda? Da li je parterno rešenje centra grada izvedeno prema dozvoli u svemu? Da li bi mogla fontana u glavnoj ulici ipak da se oboji fluorescentnom bojicom, kako se ne bih, bar jednom, saplela o nju? I da li bi mogao da se skine jedan krak zgrade pijace na Bagljašu, kako bih ipak jednom ušla u tu zgradu? Imam utisak da je u pitanju izložba sportskih aviona – pita se arhitekta Nada Dolić i dodaje: – Neprimereno je više podsticati javnost na nepravilnosti kod podizanja splava (ukoliko ih ima), pošto nepravilnosti ima u svim strukturama i oblastima. Sve je, naravno, ljudski, ali da neki objekat ima građevinsku dozvolu u kojoj su sadržane sve zahtevane saglasnosti i da čeka upotrebnu dozvolu prilikom koje će se pokazati moguće nepravilnosti u gradnji, isto je neprimereno. I.ISAKOV
