Neumorna družina voli boravak u prirodi Odred danas broji šezdesetak članova – 25 u Perlezu, a ostatak u Farkaždinu, Idvoru i Ečki, gde takođe postoje čete ovog Odreda. Među njima je najviše poletaraca
Igramo šišarke – vikalo je uglas dvadesetak dece u tamnozelenim košuljama, rastrčavši se po dvorištu Doma kulture u Perlezu.
– Ti si u ovom timu, stani tu. Podelite brojeve. Ajde, Mrgiću, nemamo vremena – pokušavao je da ih okupi i organizuje Dragan Musić, na prvi pogled strog čovek (sa brkovima, u svetlo smeđoj košulji). Međutim, brzo se primećuje njegov blagonaklon odnos prema mališanima koji ga drugarski zovu po nadimku Rumun. Vidi se da deca baš uživaju u ovoj igri.
– Jeste, samo što izgubiš glas – kaže Dragan, polu u šali, poluozbiljno.
On je starešina Odreda izviđača „Čiča Janko” iz Perleza, jedinog izviđačkog odreda u Srednjobanatskom okrugu, koji je osnovan marta 1957. godine i nosi ime narodnog heroja Moše Pijade, koji je tokom rata imao konspirativno ime Čiča Janko. Nedavno smo posetili ovu izviđačku četu.
NAJBROJNIJI SU POLETARCI
Izviđači – ili kako ih u drugim zemljama nazivaju – skauti, jesu pokreti dece i mladih, koji kroz igru, druženje i boravak u prirodi stiču znanja i veštine korisne za život u zajednici, ali i boravak u divljini. Oni uče orijentaciju na karti i u prirodi, topografiju, zatim bonton, upoznaju se sa biljnim i životinjskim svetom, a takođe vežbaju i spretnost, brzinu, neguju fer-plej i timski duh. Sve izviđačke aktivnosti podeljene su po uzrastima, objašnjava Dragan Musić.
– Aktivisti koji imaju od 7 do 11 godina su poletarci, od 11 do 15 su mlađi izviđači, od 15 do 18 mlađi brđani, a od 18 pa nadalje su stariji brđani. Aktivnosti poletaraca su takve da više iziskuju spretnost i kretanje, a stariji rade singalizaciju, prvu pomoć, podizanje šatora, paljenje vatre, skice terena, prelaženje staze pomoću karte i busole, pri čemu se usput rešavaju zadaci – kaže Musić.
Prva asocijacija na izviđače jeste njihova oprema – marame i bedževi – po kojima se prepoznaju odredi.
– Uglavnom nosimo pamučne majice i marame, a kada je hladnije tamno-zelene košulje. Marame su različite jer svaki odred ima svoju boju i šaru. Kada putujemo negde, dobijamo bedževe koje sakupljamo – objašnjava nam jedna od starijih članica Odreda Milana Ratković.
„Čiča Janko” danas broji šezdesetak članova – 25 u Perlezu, a ostatak u Farkaždinu, Idvoru i Ečki, gde takođe postoje čete ovog Odreda. Među njima je najviše poletaraca, jer starija deca, nažalost, odustaju od izviđačkih aktivnosti, primećuje starešina perleških izviđača.
– U mnogim drugim odredima ima više starešina nego mladih. Kod nas se upisuje dosta novih članova, međutim, kada dođu otprilike do šestog razreda, počnu da se bave nekim drugim aktivnostima – dečaci fudbalom, devojčice foklorom ili prosto ne žele više da budu izviđači. Žao nam je što nema starijih da vežbamo one prave izviđačke veštine, nadamo se da će sadašnji članovi ostati – kaže Dragan Musić.
PROPUTOVALI CELU VOJVODINU
– Ja ću ostati – rekao je odmah desetogodišnji Nikola Savić. On je jedan od vođa grupe, nije najstariji ali je po izviđačkom stažu najiskusniji. Prvi se i odvažio da „priča za novine”, nabrajajući gde su sve putovali na takmičenja.
– Bečej, Temerin, Šid, Čurug, Sremski Karlovci, Subotica, Niš, Kikinda, Beograd, Novi Sad, Sremska Kamenica. Na takmičenju se posle doručka ujutru postrojimo, onda se podelimo u ekipe, prijavimo se onom koji vodi igru i tada počinje. Kada se završi, dođe ručak i posle se igramo i prošetamo se po gradu – priča Nikola, pokazujući na punu policu pehara sa prošlih takmičenja.
Celu Vojvodinu su proputovali, a osim Niša, dalje po Srbiji nisu išli zbog nedostatka para, kaže Dragan Musić.
– Ne plaća se članarina, dok je postojao samodoprinos u Mesnoj zajednici, dobijali smo nešto novca pa smo se pokrivali. Sada uglavnom roditelji finansiraju i put i kotizaciju, što nije malo. Prošle godine smo išli na 12 takmičenja, koja traju uglavnom po tri dana – dodaje Musić, koji sve ovo radi na volonterskoj bazi. Za putovanja sa malim izviđačima često koristi dane godišnjeg odmora.
Posle razgovara i fotkanja u prostorijama Doma kulture, izviđači su jedva čekali da se vrate omiljenoj igri, „šišarkama”. Izjurili su u dvorište, ali su se odmah postrojili kada ih je pozvao njihov starešina Dragan Musić – Rumun.
OD IGARA SPRETNOSTI DO EKOLOŠKIH RADIONICA
Na svakom takmičenju se menjaju discipline, priča Dragan Musić.
– Neke od igara su: nadvlačenje kanapa, skakanje u džaku, nošenje jajeta u kašici (a svako treba drugačije da nosi – čučeći, trčeći, unatraške), tronožno trčanje, slepo navođenje, sklapanje puzli, rešavanje šifrovane poruke germanikus. Onda ima i igara u kojima se prenose poruke, gde se ruta prelazi pomoću putnih znakova, a poruka treba da se dešifruje ili upamti. Takmiče se i u brzim pitalicama, gde uče o lepom ponašanju ili ekologiji, na primer – da li treba da se peru ruke kada se sedne za sto, da li treba da se gađamo hlebom – objašnjava starešina perleških izviđača.
SAGOVORNICI
Sa novinarkom lista „Zrenjanin” razgovarali su: Tijana Jandrić, Dijana Ratković, Milica Novakov, David Stojšić, Strahinja Čikoš, Andrija Grković, Branislav Mrgić, Milana Ratković, Srđan Stanišić, Nemanja Jekić, Aleksa Cvejin, Nikola Savić i Miloš Stefanović.
