NIKOLINA ŠERFEZE, ŠEFICA PORESKE ADMINISTRACIJE, O VISINI POREZA, ZONAMA…
Odluke o utvrđivanju poreza nisu tajna
Neretko se našoj redakciji obraćaju sugrađani žaleći se da im na kućne adrese stižu uplatnice sa visokim porezom na imovinu i da im nije jasno zbog čega je to tako. Jedan od njih je i Stevan Petrović, penzioner iz Melenaca koji nam je ispričao da je kupio kuću pre tri godine i da je dosad plaćao porez do 800 dinara, a da nalog u novembru na njegovo ime iznosi 2.744 dinara. Kako navodi, u Gradskoj upravi su mu rekli da je to normalno i u skladu sa zakonom, ali da mu se nije dopalo kakvo je objašnjenje dobio. Posebno je naglasio da on i supruga od penzija plaćaju lekove, račune i da im je ovakav izdatak visok. Tim povodom obratili smo se Nikolini Šerfeze, šefici odseka poreske administracije u Gradskoj upravi, kako bismo saznali na koji način se obračunava porez, šta muči građane, koliko zona ima za oporezivanje…
– Grad je podeljen u tri zone za oporezivanje, a u četvrtu spadaju sela najbliža gradu, dok su u petoj ostala sela. Zone su utvrđene još 2013. godine. Sve odluke o utvrđivanju zona i poreza mogu se videti na gradskom sajtu. To nije nikakva tajna, niti smeju da budu tajna. Osim toga što postoje zone, postoji i stopa koju predviđa zakon, a maksimalna stopa je 0,4. Ono što građane buni jeste to što ne postoji više termin porez na imovinu fizičkih lica, nego porez na imovinu obveznika koji ne vode poslovne knjige – kaže Nikolina Šerfeze i dodaje da su pravna lica obveznici koji vode poslovne knjige i da se sami oporezuju, svake godine sami prijavljuju imovinu i utvrđuju porez po kvartalima. Ostali su po zakonu u obavezi da svaku promenu prijave poreskom organu.
Prema njenim rečima, zone, stope i amortizacija za objekte iznosi 0,8 godišnje do maksimalnih 40.
– Rešenje utvrđivanja poreza za imovinu se donosi jednom godišnje. Svako rešenje sadrži detaljno obrazloženje. Zakon predviđa da dok se ne dobije rešenje za narednu godinu, svaka akontacija se plaća u visini poslednje za prethodnu godinu. Akontacija ima četiri, a prva dospeva 45. dana od početka kvartala, odnosno 14. ili 15. februara. To nije poslednja rata za prethodnu godinu, to je prvi kvartal tekuće godine. Dakle, dokle god ljudi, koji redovno plaćaju porez, ne dobiju rešenje za tekuću godinu (koje stiže uglavnom septembra) oni plaćaju akontacije koje su iste kao poslednje za prethodnu godinu – objašnjava naša sagovornica.
– U rešenju koje dobiju septembra utvrđen je porez po cenama za tekuću kalendarsku godinu. Oni bi tada, ako je došlo do uvećanja, trebalo da plate razliku. Datumi dospeća kvartala su predviđeni zakonom. Jasno su označeni u svakom rešenju, ali naši poreski obveznici su naučili da čekaju te naloge za uplatu. U tim nalozima nije označen iznos kvartala, nego ukupan iznos. Ako neko nije platio dva–tri kvartala, pa se to kamatilo, na toj uplatnici je ukupan iznos duga na taj datum.
Kako kaže, dug se odnosi na svu prijavljenu imovinu koju neko ima na teritoriji Grada Zrenjanina, ali se šalje na matični broj čoveka, ne na kuću ili stan. U imovinu spadaju poljoprivredno, građevinsko zemljište, poslovne prostore, kuće, stanovi i garaže. Na rešenju je tačno napisano za svaku nepokretnost koliki iznos poreza je za tu kalendarsku godinu, a na uplatnici je samo ukupno stanje duga sa tim datumom, navodi Šerfeze.
Prema rečima naše sagovornice, zakonodavac predviđa da se cene za narednu godinu utvrđuju do kraja novembra tekuće godine u odnosu na promet po svakoj zoni i vrsti nepokretnosti nastalih do kraja septembra tekuće godine. Svake godine, ističe ona, donese se rešenje o utvrđivanju prosečnih cena kvadratnog metra za svaku nepokretnost za narednu godinu, i to se objavi na sajtu.
- PROMET KUĆA I STANOVA
– Cene se utvrđuju na osnovu prometa. Pre dve godine smo imali niži porez. Cene kuća na selima su prošle godine bile jeftinije nego 2016. godine, jer je promet opao. Ove godine su cene nešto više. Odgovorno trvdim da ukoliko se cene utvrđuju ispravno, ne mogu biti identične iz godine u godinu, jer promet nije isti. Cene stanova u istoj zoni nekada budu drastično veće od cena kuća. To je zato što se cene uzimaju iz prometa, a prometuju se novi stanovi. Stanovi imaju veću vrednost, a kuće se malo prometuju. Prodaju se uglavnom stare kuće i zato je cena prometa niža. Neke su u selima prošle godine ostale ispod limita i uopšte nisu bile oporezovane za tu kalendarsku godinu – objašnjava Nikolina Šerfeze i dodaje da će iznosi prosečnih cena kvadratnog metra nepokretnosti za 2019. godinu biti objavljeni do kraja novembra te godine.
I.ISAKOV