Jutros je, posle duge i teške bolesti, preminuo naš kolega, novinar Aleksandar Bjelogrlić. Saša je bio najbolji pisac koga je redakcija ikad imala, bavio se prevodilaštvom, pisao je eseje i pripovetke, objavio je više proznih knjiga koje su imale značajan odjek i u stručnoj javnosti, a pogotovo među čitaocima… Vest je redakciju zatekla u momentu kada je za štampu pripremana njegova nova kolumna „Landram i smatram”, koju nam je juče poslao.
Sasa pred kamerama
Aleksandar Bjelogrlioć je bio dugogodišnji urednik rubrika Kultura, Društvo i Hronika, a bio je i zamenik glavnog urednika našeg lista i član nadzornog odbora NIP „Zrenjanin” AD. Čitaoci „Zrenjanina” pamte njegove reportaže o poznatim Zrenjanincima iz sveta književnosti, nauke, umetnosti, intervjue koje je vodio sa ljudima koji su bili svedoci lokalne istorije… Negovao je izuzetan stil u novinarstvu i lepu reč, svaka rečenica koju je napisao bila je precizna a, uprkos tome, puna topline i naričite izražajnosti. Bio je poput viteza pisane reči, odmeren, povučen, tih, ali sa čvrstim etičkim načelima i neobično razvijenim osećanjem za pravdu.
Aleksandar Bjelogrlić je rođen 8. februara 1967. u Zrenjaninu. Studirao je komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je pet zbirki pripovedaka, jedan roman i dve zbirke eseja. Na srpski je preveo prozu Montegjua Roudža Džejmsa, Tima Parksa, Roberta Džejmsa Volera i Doris Lesing.
Najpoznatije knjige su mu „Citadela“, „Brazilski akvarel“, „Temeljna opcija“…
Njegov ponos bila je kćerka Nađa. Sa životnom saputnicom Dankom Ječmenicom delio je umetničke vizije, putovao po svetu, a iznad svega delio je ljubav prema Zrenjaninu i Trebinju.
