Sedim u učionici Zrenjaninske gimnazije. Iako je pozno proleće, meni je sve tmurno. Nisu u pitanju vremenske (ne)prilike. Pre bih rekao da je uzrok stanje duha. Polažem kvalifikacioni ispit za upis u srednju školu. Jedan test odrediće moju, ali i sudbinu čitave generacije. U početku, sve se odvija uobičajeno. Zadovoljan sam, većinu zadataka iz matematike uspešno rešavam.
Međutim, kako to u životu biva, na sredini prijemnog ispita, ulazi usplahireni direktor Gimnazije i moli nas da prekinemo aktivnosti?! Nalaže nam da poluzavršene testove smestimo u koverat. Ništa mi nije jasno, niti mi iko pruža priliku da postavim bilo kakvo pitanje.
Ovaj scenario nije pisao maturant neke ovdašnje osnovne škole koji je polagao završni ispit u utorak. U pitanju je opis autentične situacije iz 1995. godine kada su, takođe, bili „provaljeni“ testovi. Doduše, tada nisu cirkulisali na društvenim mrežama, ali ih je bilo na pijaci.
Ako primenimo analogiju, niko od odgovornih iz sistema neće odgovarati! Krivica će biti svaljena na pojedince nepoznate javnosti. Istodobno, učenici neće biti pitani o paklu kroz koji su prošli. Svi će verovati da su isuviše mali i da će, gledajući „Parove“ i slušajući Maju Berović, zaboraviti sve.
