Zrenjanin je Nacionalna prestonica kulture 2025. godine. Neizostavni deo programa posvećen je devetoj umetnosti, po kojoj je naš grad poznat deceniju i po. Tome je značajno doprineo mr Branko Đukić, profesor i akademski slikar. Pokretanjem „Stripolisa” ostvario je dečački san, a rodni grad pretvorio u crno-beli centar sveta.
Ovogodišnji 16. Festival trajaće od 18. do 20. septembra. Pored uobičajenih dešavanja (razgovori sa autorima, radionice, izložbe, neformalna okupljanja) Branko Đukić sa svojim timom, spremio je niz inovacija. Kako je napomenuo, biće predstavljena ekskluzivna „ZR-strip monografija”, uz postavke originalnih tabli i dokumentarac o ovdašnjim stvaraocima.
Svečano otvaranje planirano je za 18. septembar, u 19 časova, uz gostovanje eminentnih izdavačkih kuća. Neće izostati prodaja stripova, bodi art, kao ni popularni maskenbal (cosplay). Autori će, po tradiciji, stvarati pred publikom, a svaki posetilac dobiće na poklon crtež omiljenog junaka. Organizator je Kulturni centar, a pokrovitelj Grad Zrenjanin. Po čemu će ovogodišnji „Stripolis” biti jedinstven?
– Pokušaćemo da skrenemo pažnju na začetke i naznake onoga što bi moglo da ukazuje na pojavu i razvoj stripa i popularne kulture na ovom podneblju. Prošlost i istorijske činjenice srednjeg Banata (Zrenjanin i okolina) signaliziraju da je on već početkom 20. veka „obilovao” potencijalnim palp-herojima i događajima o kojima se i danas priča.
Pod sloganom „Strip cirkus”, cilj ovogodišnje manifestacije je da metaforički simulira tematsku korelaciju između lokalne sredine, događaja i ličnosti koji su bili inspiracija za nastanak palp-junaka poput Džejmsa Bonda (Dušan Popov), Tarzana (Džoni Vajsmiler) i cirkuskih predstava koje je Bufalo Bil 1906. održao u Bečkereku.
Biće to svojevrsni omaž istoriji subkulturnih pojava na ovim prostorima, ali i diskurzivnoj konstrukciji identiteta. Osim umetnika iz sfere devete umetnosti, na Festivalu će učestvovati i vajar čije stvaralaštvo je zasnovano i prožeto poetikom stripa. Izložba skulptura i prostornih instalacija „Point” Milorada Miće Stajčića obuhvata grupu radova kojima umetnik ostaje dosledan sopstvenom poetičkom načelu prevođenja crtaća na jezik neposredne egzistencije, gde opredmećuje animirane junake i habitus crtanih filmova. Kome ste posvetili najnoviji broj časopisa?
– Ovog puta donosi esencijalna dela proslavljenog filmskog stvaraoca, strip crtača, animatora i karikaturiste Borislava Šajtinca. Rođen je u Melencima, 4. avgusta 1943. Obrazovao se u Školi primenjene umetnosti u Novom Sadu, Akademiji umetnosti u Beogradu, potom i u Parizu gde živi i radi.
Svoj prvi kratki film realizovao je u Minhenu 1967, a zatim su usledila ostvarenja u Jugoslaviji i Nemačkoj. Crtač je posebno ekspresivnog „rukopisa”, poeta originalnih crnohumornih motiva i ugođaja, animator vlastite ikonografije i stila. Njegov sablasni nadrealizam daje mu posebno mesto među modernim prvacima multimedijalnog vizuelnog izraza. Šajtinac je svojim radom stekao svetsku slavu i trajni ugled koji ne bledi.
Pripremili ste iznenađenje i za naše čitaoce.
– Svako ko kupi izdanje lista „Zrenjanin” od 18. septembra, biće u prilici da uživa u svom primerku stripa koji će kreirati renomirani domaći autori. Mislim da je ovakav poduhvat istorijski događaj za najtiražniji lokalni nedeljnik i njegovu publiku, kao i za sam medij stripa, čije se moderno rađanje vezuje upravo za štampu i izdavaštvo. Na koji način planirate da oživite ruinirana mesta kojih je sve više u gradu?
– Jedinstveni programi i ove godine dešavaće se u prostoru Kulturnog centara, Galeriji ALUZ, ali i u revitalizovanim napuštenim prostorima prenamenjenim u kulturno-umetničke svrhe. Mogućnost (re)aktivizacije objekata u užem jezgru grada je neophodna zbog povećanog broja programskih aktivnosti Festivala, ali i doprinosa bogatstvu kulturnih dešavanja.
Zgrada u ulici Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića br. 47 biće preuređena u galerijski prostor za izložbe, performanse, tribine i razgovore sa autorima. Nekadašnja knjižara „Kultura”, koja se nalazila u prostoru zrenjaninskog Muzeja, nije funkcionisala decenijama. Postaće striparnica i biće vraćena prvobitnoj nameni, što će na trenutak materijalizovati sećanja Zrenjaninaca. „Stripolis” je poznat i po zvučnim imenima. Ko će uveličati ovogodišnju svečanost?
– Dolaze bardovi kao što su Jugoslav Vlahović, Željko Pahek, Zoran Janjetov, Moma Rajin, Sibin Slavković, urednici i sudionici nekadašnjeg vremena i strip magazina koji su dostizali ogromne tiraže. O tome kako na tržištu, od 1939. do danas, opstaje „Politikin zabavnik” pričaće Zefirino Grasi. Biće tu i Bob Živković, Dejan Nenadov, Darko Perović i Maks von Fafner (Max von Fafner), predstavnici srednje i mlađe generacije. Najmlađi akteri su Teodora Lucić, Ana Petrović, Aleksandar Zolotić.
Miroslava Malbaški
Foto: Jovan Drndak Njegović, Goran Mihajlov i Stevan Subić
