Evropska kriza pokucala i na naša vrata?

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Stepen otvorenosti privrede, odnosno ekonomske zavisnosti od tzv. spoljnog faktora može se sagledati na osnovu udela zbira izvoza i uvoza robe u bruto dodatoj vrednosti (BDV-u). Što je on veći, smatra se da je posmatrano područje zavisnije od ekonomskih odnosa (transakcija) sa inostranstvom, i obrnuto. Na osnovu raspoloživih podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) može se izračunati da je udeo obima spoljnotrgovinske robne razmene u BDV-u na nivou Srbije u toku 2024. iznosio 96,3 odsto što je znatno manje nego u slučaju regiona Vojvodine (130,4%) i Srednjobanatskog okruga (125,2%). Proizlazi da su Pokrajina (za 35%) i naš region (za 30%) više oslonjeni na međunarodnu razmenu u odnosu na prosek privrede kao celine. Tokom 2025. u Okrugu obim spoljnotrgovinske robne razmene (bez usluga) iznosio je oko 1,46 milijardi evra (izvoz 829 miliona evra + uvoz 635 miliona evra). Od to ga, najveći deo su realizovala preduzeća iz Zrenjanina (93%), dok je na ostale opštine otpadalo daleko manje – Novi Bečej (3,3%), Žitište (2,8%), Sečanj (0,5%) i Nova Crnja (0,4%). Međunarodna trgovina je poslednjih godina na ovom području beležila dinamičan rast, što je usko povezano sa realizacijom ulaganja i početkom rada „Linglonga”. Naime, na teritoriji pet srednjobanatskih lokalnih samouprava (LS) obim robne razmene sa inostranstvom je više nego dupliran (+131,3%) u 2025. (1,46 mlrd. evra) u odnosu na 2020. kada je iznosio 633 miliona evra. Važno je naglasiti da je lane na području našeg regiona ostvaren ukupan suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom od blizu 195 miliona evra, pri čemu je u svih pet LS zabeležen veći izvoz od uvoza – u Zrenjaninu (+151 mil.evra), Novom Bečeju (+26), Žitištu (+13), Sečnju (+3) i Novoj Crnji (+2). Najveća izvozna tržišta za ovdašnja preduzeća u protekloj godini su bila: Nemačka (udeo od 20,7%), Italija (12,2%), SAD (9,7%), Turska (7,5%), Rumunija (5,5%), Poljska (4,9%), BiH (3,9%), Severna Makedonija (2,9%), Španija i Francuska (po 2,4%). Sa druge strane, najviše se uvozilo iz Kine (29,3%), Nemačke (21,1%), Italije (6,8%), Rumunije (3,6%) itd. Vodeći izvoznici iz Zrenjanina bili su: „Linglong”, „Drekslmajer”, „Essex”, „Dijamant”, „Novares”, „Geze”, „Modital”, „Meler” i „Dafar”, dok se iz drugih opština ističu „Van Drunen farms Evropa” (iz Banatskog Karađorđeva) i „Italtex-intimo” (iz Novog Miloševa). Upravo zbog opisane spoljnotrgovinske orijentacije za srednjobanatsku, a posebno zrenjaninsku privredu nemali izazov u predstojećem periodu mogu predstavljati poteškoće sa kojima se suočavaju najvažniji trgovinski partneri iz EU. Prema podacima MMF-a, u 2025. je zabeležen tzv. „nulti” rast BDP-a, kako u Nemačkoj (0,2%), tako i u Italiji (0,5%). Pri tome, ni projekcije za 2026. i 2027. nisu mnogo optimističnije – u Nemačkoj se očekuje rast od 0,8% i 1,2%, respektivno, a u Italiji od po 0,5% u obe godine. Posledice krize u evropskoj auto-industriji već se direktno osećaju i kod nas – očekuje se da će do kraja 2026. zbog zatvaranja pogona „Drekslmajera” i „Novaresa” u Zrenjaninu bez posla ostati i do 2.500 radnika, što će svakako imati negativan uticaj na lokalnu ekonomiju.