Kada poljoprivrednik kaže da je tri puta „prskao” pšenicu, jasno je da je godina problematična. Ja sam ove godine bio prinuđen da to učinim kako bih spasao šta se spasiti može. Obilne kiše dovele su do bolesti, štetnih insekata, a odlažu žetvu. Ne nadam se prinosu pšenice većem od četiri tona po hektaru, a pod njom imam 42 katastarska jutra, što je nešto više od 24 hektara. Imam i 12 hektara pod ječmom, tu očekujem nešto bolji prinos. O ceni pšenice, kvalitetu i hoće li biti neophodno da se suši, ne pitajte me, ništa dobro ne mogu da kažem – kaže Stevica Petrić, poljoprivrednik iz Botoša.
On dodaje da poslednjih dana zabrinjava to što su i industrijske kulture: kukuruz koji ima na 57 hektara i suncokret, koji je zasejan na 25 hektara dobile previše vlage i u riziku su od oboljevanja i korova.
Samo tokom proteklog vikenda u srednjem Banatu palo je oko 100 litara kiše po kvadratnom metru. Padavine ne samo da nisu bile potrebne, nego su bile suvišne, tim pre što su praćene snažnim udarima vetra. Srećom, grada nije bilo.
Procena prinosa pšenice koja se našla na 55.000 hektara, što je za deset procenata više nego ranijih godina, u ovom momentu je još manje optimistična nego na „Danu polja” održanom pre dve sedmice na „Zlatici”. Tada je prognozirano da će prinosi biti za petinu niži nego poslednjih nekoliko godina. Bilo je proizvođača koji su govorili da će sa prinosom od 4,5 do 5 tona po hektaru, pod uslovom da zrno bude zdravo, biti prezadovoljni.
Usevi pšenice su proređeni, sa manjim brojem zrna u klasu. Simptomi šturosti klasa primećeni su na netretiranim i na tretiranim (štićenim) parcelama. Obilne padavine i vlažnost zemljišta i vazduha pogodovali su pojavi fuzarioza, na šta su eksperti poodavno upozoravali.
Strnine koje su još u fazi voštane zrelosti teže su pogođene od onih kod kojih nastupa tehnološka zrelost. Dodatno ovlažena zrna su već oštećena od bolesti, insekata, a ponegde i od udara groma.
Zemljoradnike brine što je početak kosidbe pšenice, a i ječma određen sadržajem vlage u zrnu. Prevremenom kosidbom rizikuju da im pšenica ne bude primljena, veliki je i trošak sušenja, a odugovlačenjem gube na prinosu i kvalitetu. Izvesno je da junske žetve pšenice neće biti, a i kosidba ječma može se očekivati prvih dana jula.
