Sve je spremno za početak setve. Brazda je zatvorena, a na površinama koje planiramo za šećernu repu rasuto je mineralno đubrivo. No, već sada strepimo za svako posejano zrno. Ne znamo šta nas očekuje – od klimatskih uslova do cene proizvoda – kaže Marko Pilipović, ratar iz Sutjeske.
Naš sagovornik obrađuje oko 300 hektara zemlje koja je do pre četiri ili pet godina bila pravo bogatstvo, a danas donosi neizvesnost. Osnovni razlog su niske cene žitarica prošlogodišnjeg roda. Kukuruz je 15, a pšenica 18 dinara po kilogramu. Prema podacima koje je nedavno objavio Republički zavod za statistiku, od decembra 2022. do istog meseca prošle godine cene žita niže su za 42,9 procenata.
– Uz to, lane je u našem kraju nevreme obralo letinu. Mnogi su imali mali ili nikakav prinos. Savim je jasno u kakvoj smo situaciji ovih dana. Ja sam se opredelio za setvu šećerne repe na 50 hektara, jer ona jedina u ovom trenutku ima sigurnu, ugovorenu cenu od 49 evra po toni – naglasio je Pilipović.
Država se opredelila da ove godine stimuliše proizvođače šećerne repe sa po 35.000 dinara za svaki zasejani hektar. Po jednom nosiocu proizvodnje stimulacija je moguća do 500 hektara, a uslov je i da prinos u proseku bude 50 ili više tona po jednom hektaru.
PROBLEM ZA MANJA GAZDINSTVA
Visoke februarske teperature paorima su omogućile da blagovremeno pripreme njive za najvažniji posao u godini. Oni koji imaju manje posede u uslovima velikih ulaganja i niskih cena, ne mogu da izdrže tržišnu utakmicu, te oranice neretko izdaju u zakup ili ih prodaju.
– Do prošle godine uz sopstveno gazdinstvo imali smo i oko 80 stalnih kooperanata. Taj broj se iz godine u godinu smanjuje. Jasno je da uz značajna ulaganja u setvu, obradu i žetvu na kraju proizvođač dobija mrvice. Manja domaćinstva teško opstaju, ali je moguće da će i ona veća polako odlaziti u pasivu ili potpuno nestati – naglašava Nenad Božić iz Banatskog Despotovca koji obrađuje oko 500 hektara zemlje.
On poseduje sopstvene skladišne kapacitete i ulaže u savremenu mehanizaciju. Ovog proleća najviše površina će zasejati suncokretom (oko 200 hektara). Proizvodnju pšenice sveo je na pedesetak hektara. Kako veli, to je zbog plodoreda.
– Zabrinuti smo zbog izuzetno niskih cena žitarica. Na primer, mi smo prošle godine na našim njivama imali pronos kukuruza i do 10 tona. Ipak, šta to vredi kada sa cenom od 15 dinara možemo da pokrijemo samo troškove proizvodnje koji po hektaru iznose od 120 do 140 hiljada dinara – kaže diplomirani agronom Vojin Trkulja, direktor Zemljoradničke zadruge „Branko Gleđa” iz Banatskog Višnićeva.
Dodaje da sa setvom ne treba žuriti. Ističe da je ona lane počela sredinom aprila, što je u okviru višegodišnjih optimalnih rokova za kukuruz i suncokret.
KAKVA SETVA, TAKVA ŽETVA
U poljoprivrednim apotekama i trgovinama koje se bave prodajom repro materijala potrebnih za setvu ovog februara plasman je nešto slabiji u odnosu na 2023. godinu.
– Ponuda semena i zaštitnog materijala je velika, ali je cena nešto viša u odnosu na prošlu godinu. Kod kukuruza je to za četiri do pet odsto, dok su preparati i minerlno đubrivo nešto povoljniji – objašnjava Nada Ćurčija, diplomirani inženjer zaštite bilja i vlasnica „Timus plus” d.o.o.
Sagovornici ističu da ratari dobro procenjuju kvalitet semena, prate i primenjuju savremena tehnološka dostignuća. Znaju da ima istine u onoj uzrečici „kakva setva, takva žetva”.
– Ne možemo da ostavimo njive u parlogu, a kroz desetak meseci ponovo ćemo svoditi račune. Ali, ako se po jutru dan poznaje, ova godina, ne obećava mnogo – zaključuje poljoprivrednik Marko Pilipović.
Ozimi usevi – pšenica, ječam i uljana repica su u solidnom stanju i dobroj kondiciji. Januarski mrazevi zaustavili su širenje bolesti. U Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Zrenjanin kažu da je pepelnica na žitu registrovana tek na desetak odsto od ukupnih površina. Na ozimim usevima, zbog visokih temperatura, primetan je korov koji ozbiljno može da ugrozi useve.
Nikola Božović
NEDOSTATAK VLAGE
Jedan od osnovnih razloga što je jesenja setva kasnila je manjak vlage u oranicama srednjeg Banata. Prema rečima Snežane Parađenović iz Prognozno izveštajne službe PSS Zrenjanin, od oktobra prošle do februara ove godine na našem području palo je u proseku oko 147 litara kiše po kvadratnom metru. To je za 50 litara manje u odnosu na prethodni period.
