Da nije državnih subencija od 18.000 dinara za svaki od 100 hektara koji pripadaju registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugarima, pitanje je kako bismo ovoga proleća zasejali njive. Čekamo da taj novac što pre pristigne i bar malo relaksira našu tešku finansijsku situaciju – ističe Milan Žebeljan, dugogodišnji direktor Zemljoradničke zadruge „Modoš”.
Kolektiv iz Jaše Tomića ove godine obeležava 30 godina poslovanja. Okuplja stotinak zadrugara koji ukupno obrađuju oko 1.500 hektara zemlje. Kao i mnoge poljoprivrednike, i njih muči to što nisu izmirili obaveze iz prethodnog perioda. Reč je o stotinu hiljada evra što ozbiljno dovodi u pitanje poslovanje Zadruge.
– Pojedinim zadrugarima prolongirali smo rok isplate duga. No, ima i slučajeva u kojima smo morali sudskim putem da naplatimo neizmirene obaveze. Sve je više takvih, naročito posle 2023. godine. Ona je bila loša zbog depresivnih cena proizvoda i vremenskih neprilika koje su u ataru Jaše Tomića i Opštine Sečanj načinile ogromnu štetu – naglašava Žebeljan.
Andrija Gigić je od prvog dana član Zadruge. Obrađuje oko 40 hektara njiva na kojima gaji pšenicu, kukuruz i suncokret. Parcele su spremne za setvu koja će krenuti ovih dana.
– Veliki je problem što nema kiše, zemljištu nedostaje vlaga. Zrno će stići u zemlju, ali je pod znakom pitanja šta će ova godina doneti. Teško je predvideti prinos, a pogotovo kokliko će na tržištu koštati ono što proizvedemo. Sadašnja cena kukuruza od 15 i pšenice od 18 dinara je niska i vodi nas u gubitak. Bez subvencija teško bismo izdržali. No, moram da kažem nas je država prošle godine oštetila kada je „zamrzla” cene naših proizvoda – priča Andrija Gigić dok razgledamo oranice i pšenična polja u blizini naselja.
Naš sagovornik hvali saradnju sa zadrugom „Modoš” i njenu podršku oko kreditiranja i zaduživanja. Međutim, kaže da ima problema oko povraćaja zemlje iz restitucije.
– Već decenijama se povlačimo po sudovima. Moja porodica očekuje 70 hektara zemlje koja nam je konfiskovana. Poslednji povraćaj je bio pre trideset godina, a sada se sve to oteglo u nedogled – zaključuje Andrija Gigić.
Zadrugarima su potrebni značajniji državni podsticaji i povoljniji krediti uz duži vremenski period otplate. To je naročito važno za obnovu dotrajale mehanizacije koja je u proseku stara gotovo tri decenije.
– Pre desetak godina dobili smo od države pomoć od 15 milona dinara za kupovinu telehendera i sejalice. To je sve. Mašine sami remontujemo i tako funkcionišemo. Zadruga ima sopstvenih 70 hektara oranica i osmoro stalno zaposlenih radnika. Posedujem i porodično gazdinstvo, ali smatram da je udruživanje jedini način opstanka. Vidim da manja gazdistva polako nestaju, što nepovoljno utiče i na ukupan život u seoskim sredinama – dodaje Žebeljan.
Kaže da među zadrugarima ima i onih koji se bave stočarstvom. Naglašava da se i njihov broj, zbog nesigurnog tržišta, pre svega mleka, iz godine u godinu smanjuje. ZZ „Modoš” godišnje sa svojim zadrugarima u proseku proizvede oko 600 vagona kukuruza, pšenice i suncokreta. Ubraja se u sigurnije poslovne partnere u oblasti primarne poljoprivredne proizvodnje u ovom delu Banata.
N. Božović
RASUTI HEKTARI
U Katastarskoj opštini Jaša Tomić ima oko 7.000 hektara zemlje. Nekada je više od 2.000 hektara obrađivalo PP „Ratar” koji je zapošljavao blizu 300 radnika. Tokom tranzicije dosta tih površina rasulo se na manje posede, a nešto je podeljeno po osnovu uredbi o korišćenju državnog zemljišta. Danas „Matijević agrar” (nekadašnji „Ratar”) poseduje oko 1.500 hektara, ali zaposlenih je mnogo manje nego pre četiri ili pet decenija.
