Smrt je sudbina namenjena svakom biću, ali, nije kraj. Ljudska duša, vanvremenska, besmrtna i večna, samo se iz ovog, seli u neki drugi, lepši svet. Veliki pisac i nobelovac Ivo Andrić je rekao da postoji nešto mnogo gore, strašnije i teže od smrti – to je zaborav.
Danka Ječmenica, savetnica za grafički dizajn u Gradskoj upravi, preminula je 20. juna 2022. godine. Njene kolege, prijatelji i saradnici nisu dozvolili da sve što je učinila padne u zaborav. Radove, projekte, brojna idejna i konačna rešenja pretočili su u katalog i izložbu simboličnog naziva „Danke, Danka”.
Salon Kulturnog centra bio je mali da prošlog četvrtka, 14. marta, primi sve koji su došli da se kroz njenu omiljenu muziku, fotografije, priče i anegdote sete jedne posebne ličnosti. Složili su se da je bila sinonim za hedonizam, druženje, putovanja, veselje, ali i veliki borac. Žena sa osmehom anđela i srcem ratnika – tako su je mnogi opisivali.
NEPROLAZNO DELO
Autor kataloga i postavke, istoričar dr Filip Krčmar, podsetio je na angažovanje i saradnju koju je Danka imala i sa mnogim institucijama, ustanovama kulture, ljudima. Pre svega je, njen voljeni Zrenjanin, bojila najlepšim bojama ostavljajući tako neizbrisiv trag.
– Biti njen prijatelj bila je retka privilegija, rezervisana samo za mali broj Odabranih. Sadržaj ove knjige otuda pretenduje da zaštiti od zaborava njen bogat i šarenolik opus, nastao iz ogromne strasti koju je u sebi nosila i pozitivne energije koju je oko sebe širila. Sa druge strane, igra reči u njenom naslovu izražava joj blagodarnost za sve što je za ovaj grad uradila i šta mu je značila – rekao je Filip Krčmar.
Sandra Banjanin, urednica programa vizuelnih umetnosti Kulturnog centra, bila je moderatorka. Podsetila se mnogih trenutaka provedenih sa svojom prijateljicom, ali i divne saradnje.
– Danka je zbog svoje svestrane ličnosti, vedrog i tolerantnog duha, kao i ogromne stvaralačke i životne energije prvenstveno povezivala ljude. Sa njima je kreirala lične i poslovne priče, umetničke i socijalne projekte, zapravo duh celog grada. Njena opčinjenost lepim, kao i težnja da prihvati i razume drugačije i različito – kako u međuljudskim odnosima, tako i u poslu – uticala je na to da među ljudima različitih stavova bude voljena, a u poslu raznovrsna. Iako sputana okolnostima, Danka je uspela da pronađe način da svojom nepresušnom energijom ostavi trag. Prvo u srcima svih koji su je poznavali, a zatim i oblikovanju Zrenjanina kao građanske sredine – rekla je Sandra Banjanin.
SEĆANJE NA SMEH, PRIJATELJSTVO, DRUŽENJE…
Danka je bila osoba koja je posebno volela leto, sunce, plaže i more. Obožavala je da pliva. Muška vokalna grupa „Panonika”, koju vodi Zorica Kozlovački, izvela je pesme „Jute san se zaljubija”, „Ružo crvena” i „Ti samo ti” i prisutne povela na plovidbu Jadranom. Jovan Mojašević i Dušan Perić izveli su tri njene omiljene kompozicije za flautu i violu.
Arhitekta Jelka Đorđević prokomentarisala je postavku, ali i ispričala kakva je naša sugrađanka bila kao umetnica.
– O Danki najviše govori broj ljudi koji je došao da bude deo događaja i podeli emocije u međusobnom razgovoru i sećanju na nju. Svi su saznali još nešto novo o njoj i nastavili svoje divljenje, vraćajući uspomene na energičnu, lepu, nadasve inspirativnu i kreativnu ženu. Ta kreativnost proizilazila je iz njenog veselog duha, tako da su i boje i oblik uvek imali pokret, jačinu i radost. Sećanje na Danku je uvek sećanje na smeh, saradnju koja je profesionalna, ali-laka. Na kraju su proizila dobra rešenja i dizajn, ali i prijateljstvo i druženje – rekla je Jelka Đorđević.
RAZGLEDNICA ZRENJANINA
Izložbu je otvorio Dankin sin Vladimir Ječmenica. Master studije tropske biologije završio je u Belgiji, a opredelio se za botaniku. Posao kustosa dobio je u Prirodnjačkom muzeju u Orleanu. Trenutno je angažovan u muzeju u Marselju. Kako je za naš list ispričao, porodici i bliskim prijateljima je opseg Dankinog rada bio praktično nepoznat. Radila je sa puno ljubavi, ali nije najbliže o tome obaveštavala.
– Zahvaljujući ovoj izložbi uvideo sam da su neka od vizuelnih rešenja za gradske manifestacije, koja sam već video, upravo mamino delo. Dirljivo mi je koliko je uticala na kolege sa kojima je blisko sarađivala na projektima u kulturi. Upravo su oni, neki vrlo slični Danki, igrači iz senke zaposleni u gradskim institucijama, pokrenuli ovu inicijativu. Postavka je za mene još jedna prelepa razglednica Zrenjanina koju je samo Danka mogla tako da „izdizajnira” pa da svi budemo deo nje. Nadam se da će ovo biti samo jedna u nizu izložbi koja će inspirisati na stvaranje, ili pak osvrt na rad drugih „malih” i kreativnih ljudi ovog grada – poručio je Vladimir Ječmenica zahvalivši se prisutnima i organizatorima.
