U kotlini iznad koje se zaštitnički nadvija gordi i stameni Leotar leži biser u kruni Hercegovine i po mnogima najlepši grad u Republici Srpskoj – Trebinje. Prestonica drevne Travunije na hladnoj i pitomoj Trebišnjici nedavno je obeležila svoju slavu – Preobraženje Gospodnje. Tom prilikom bratsko mesto posetila je delegacija iz Zrenjanina. Osim zvaničnika, predstavnika medija i članova Društva Hercegovaca bili su i brojni poštovaoci i potomci doseljenika sa ovih prostora u Banat, koji sa Trebinjcima decenijama grade neraskidive bratske, prijateljske, rodbinske i komšijske veze.
POTVRDA DOBRE SARADNJE
U Muzeju Hercegovine je dan uoči slave, 18. avgusta, otvorena izložba „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” Olivere Skoko, više kustoskinje i istoričarke umetnosti u Narodnom muzeju Zrenjanin. Autorka je u obraćanju podsetila da je Predić u svom opusu, pored svima znane „Kosovke devojke”, „Siročeta na majčinom grobu”, brojnih portreta znamenitih ljudi i vladara (kralj Petar Prvi i kralj Aleksandar Prvi Karađorđević), uradio i sliku „Hercegovački begunci”, koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, a čija se replika čuva u Trebinju. Napomenula je i da ju je, kada je izložba bila postavljena u Zrenjaninu, videlo oko osam hiljada ljudi što je svrstava u rekordne. Nakon toga usledio je poziv Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i veličanstvena dela jednog od najvećih slikara Banata našla su se u najreprezentativnijem galerijskom prostoru u prestonici. Tada ih je, kako je Skoko navela, videlo više od 46 hiljada posetilaca. Nakon Herceg Novog, Uroš Predić je doputovao u zavičaj Jovana Dučića.
– Trebinje je šesti grad u kojem je predstavljena postavka „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?”. Svuda je imala odličan prijem. Publika voli da gleda Predićeva dela, čita i sluša o njegovom životu. Za naš Muzej, koji čuva njegov legat, to je potvrda dobrog odnosa prema tom kulturnom dobru. Ujedno je potvrda dobre saradnje sa drugim muzejskim ustanovama, a i našeg grada sa mestima koja su dobro ugostila našu izložbu. To gotovo uvek otvara mogućnosti za naredne zajedničke projekte. Drži nas u stalnoj obavezi da ne zaboravimo na taj vredan legat koji promoviše kako naš Muzej, tako i naš zavičaj koji je ujedno i Predićev – rekla je Olivera Skoko.
Direktor zrenjaninskog Muzeja Siniša Onjin se zahvalio na prijemu i pohvalio izuzetnu saradnju koja je uspostavljena između dve krovne ustanove kulture. Prema njegovim rečima, ovo je put kojim će se nastaviti u budućnosti.
U TREBINJU KAO KOD KUĆE
– Trebinjci umeju da poštuju i cene velikane iz Banata i stvaraoce poput Uroša Predića. Trebinje se ne doživljava samo kao kulturna prestonica ovog dela regiona, nego mesto koje je sa našim gradom spojeno brojnim čvrstim vezama – kazao je Onjin.
Direktorka Muzeja Hercegovine Ivana Grujić, rodom iz Opova, napomenula je da su Zrenjaninci u Trebinju kao kod kuće.
– Dobrodošlica za goste koji nam dolaze iz bratskog grada priprema se sa posebnom pažnjom. Naši sugrađani su navikli na izvanredne kulturno-umetničke programe koje Zrenjaninci priređuju i uvek ih pažljivo proprate. Izložbom „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” zapečatili smo saradnju sa zrenjaninskim Narodnim muzejom, koji je jedna dragocena riznica – rekla je Ivana Grujić.
Ona je podsetila na komunikaciju Uroša Predića i Jovana Dučića koja je manje poznata javnosti.
Prema njenim rečima, Muzej Hercegovine poseduje pismo koje govori o oslikavanju srpske pravoslavne crkve u Zagrebu. Profesora Milenka Đurića angažovao je Jovan Dučić. Pošto je došlo do nekih nesuglasica traženo je mišljenje upravo od Uroša Predića.
– Mi čuvamo to pismo gde je Predićevim rukopisom zabeleženo da mu nije drago što se našao kao posrednik u sporu i da mu je žao što profesor Đurić neće uraditi ikonostas u zagrebačkoj crkvi. To je samo jedan dokumenat, ali od posebnog značaja u ovoj priči – rekla je direktorka Grujić.
Izložbu je otvorio gradonačelnik Trebinja Mirko Ćurić. On je napomenuo da Predić nije bio samo velikan likovne umetnosti, već da spada u red umnih ljudi zbog kojih postoje čvrste veze među ljudima koji žive sa obe strane Drine.
– Na njegovim platnima ostala je zabeležena kolektivna istorija srpskog naroda u koju su utkani i životi naših predaka. Kao jedan od primera navešću „Hercegovačke begunce” koji su ovekovečeni Predićevom savršenom rukom. Slika predstavlja odlazak ljudi sa ovih prostora nakon Nevesinjskog ustanka i prve Velike seobe Srba u Vojvodinu. Niko tako verno nije prikazao svaki detalj koji obeležava Hercegovinu i njen prepoznatljivi ambijent. Način na koji je Predić prikazao Hercegovce kao stasite, ponosne, dostojanstvene i porodične ljude, čak i u teškim i neizvesnim trenucima, pokazuju svu njegovu čovečnost i bratsku ljubav prema ljudima koji će biti njegove nove komšije, kumovi, rođaci i braća. Zato je Predić među Hercegovcima dostojan večnog pominjanja – rekao je Ćurić.
Portrete svojih predaka videli su i članovi porodice Karađorđević, princ Filip, princeza Danica i njihov sin Stefan.
Miroslava Malbaški Foto: Alisa Junuzović
PROMOCIJA „OBRISA TRAVUNIJE”
Pesnik iz Međe, Dušan Milićev, kome je Hercegovina u srcu, 19. avgusta je predstavio knjigu „Obrisi Travunije”. Pesme je, kako je rekao, posvetio ovoj predivnoj zemlji u koju se zaljubio čim je kročio na njeno tle.
– Mnoge od njih pisao sam na licu mesta. Tako je nastala „Konte Duka” koju sam zabeležio stojeći ispred Dučićevog spomenika. Jednu sam posvetio i začetniku ovog našeg hodočašća Urošu Milojeviću. On je rođen na Zupcima, ali je svoj život i radni vek proveo u Kleku – naveo je Milićev.
