Proteklu nedelju obeležili su „Dani arhitekture” koji su otvorili brojna pitanja o stanogradnji, urbanizaciji, starom jezgru koje treba očuvati, ali i o tome šta učiniti da naš grad prati moderne tokove, a ne izgubi ono po čemu je prepoznatljiv. Osim građevina i brojnih znamenitosti, bogate istorije, tradicije, kulture, manifestacija, Zrenjanin je poznat po mnogim značajnim ljudima. Naročito se ističu oni iz sfere umetnosti.
Vladimir Garboš je arhitekta i dizajner, koji ovde gradi ozbiljnu karijeru. Sa druge strane, njegov stariji kolega Goran Patlejh je pre dve decenije napustio Zrenjanin i odselio se u Prag. Sa njima razgovaramo o temama koje okupiraju njihovu pažnju, položaju umetnika u zemlji i inostranstvu, ali i kako vide Zrenjanin u kom su se rodili.
Na čemu trenutno radite? Vladimir: Angažovan sam u agenciji „JVDR”, koja se bavi onlajn marketingom i razvojem brendova i vizuelnih identiteta za kampanje. Trenutno imamo nekoliko veoma interesantnih projekata za klijente od Dubaija do Pariza, pa je vrlo dinamično. Osim toga sarađujem sa Društvom arhitekata Novog Sada, zrenjaninskim Muzejem, UNDP-om (United Nations Development Programme), Kulturnim centrom i još nekoliko organizacija. Sve se kreće u sferi kulture, umetnosti i društveno odgovornim nišama. Upravo završavam sa projektom Društva arhitekata za Salon arhitekture 2022, a dizajn i prelom reizdanja knjige o Urošu Prediću je negde na sredini. Goran: U poslednje vreme sve manje radim za komercijalne klijente i vraćam se autorskim projektima za koje do sada nije bilo dovoljno vremena. Oduvek me je zanimala umetnička avangarda prve polovine 20. veka, prevashodno njen uticaj na grafički dizajn. Pre dvadesetak godina sam dizajnirao „Dada Clipping”, specijalno izdanje umetničkog magazina „New moment” posvećenog srpskom dadaizmu. Sad se vraćam toj tematici. Kroz seriju grafičkih eksperimenata, pomoću crteža, tipografije i fotografije, pokušavam da se nadovežem na sto godina stara avangardna stremljenja i reinterpretiram ih za oči posmatrača 21. veka. Kako vidite savremeni dizajn i položaj dizajnera? Vladimir: Mislim da je prezasićen. Ali opet, tako je i u mnogim drugim disciplinama. Hoću da kažem da ima puno toga što liči jedno na drugo, nema velikih razlika u pristupu, ideji, izvedbi… a prilično je malo „originalnih” napora. Nije to ništa loše, ali imam utisak da se neki trend pojavi i dok se ne iscedi do krajnjih granica, ne odustaje se od toga. Sve je to vezano, čini mi se, zato što je položaj dizajnera, bar u našim krajevima daleko od dobrog, tako da nema puno izbora. Dizajneri moraju mnogo više da rizikuju u svom radu nego ranije. Goran: Internet nam je otvorio vrata celog sveta i šanse za afirmaciju svakog od nas su teoretski neograničene. S druge strane, grafički dizajn, poput drugih prestižnih disciplina, često privlači i one koji se nadaju da će sa malo talenta i tehnike, preko noći steći novac i slavu. Sveprisutni video-kursevi, koji vas u desetak lekcija provedu kroz osnove grafičkih programa i teorije dizajna, stvaraju iluziju da ste spremni za novu karijeru. Na raspolaganju su vam čitave arhive već pripremljenih nacrta koje samo treba prilagoditi zadatku. Kao rezultat, imamo tržište prezasićeno amaterima koji su spremni da za par dolara, a to mislim doslovce, izbacuju radove prosečnog kvaliteta. Koliko pratite šta se dešava „napolju” i da li ste u kontaktu sa stranim autorima? Vladimir: Pratim, naravno! Ali isto tako pratim i šta se dešava kod nas; mislim na ceo prostor bivše Jugoslavije. Ima sjajnih autora, ne samo dizajnera. I sve treba pratiti i istraživati pogotovo one koji su, ne znam kako drugačije da se izrazim, odskočili i rade fantastične stvari. Od svih njih se uvek nešto nauči. Nažalost, nisam u kontaktu sa dizajnerima „napolju”. Imao sam svega par kontakata u toku nekih projekata, ali se sve to posle, „ugasilo”. Ipak sve pratim, onako iz prikrajka (Instagram objave, blogovi, sajtovi, članci na web platformama). Goran: U poplavi informacija iz glavnih centara dešavanja, a to su još uvek Amerika i zapadna Evropa, ostaje malo prostora za odjeke sa periferije događanja. Algoritmi internet pretraživača mi ne serviraju dešavanja u tzv. regionu, ali ipak se trudim da pratim šta se dešava „iza zavese”. Ipak, čini mi se da se slika ne menja već duže vreme. Naši dizajneri i arhitekte prate aktuelna svetska kretanja i sposobni su da stvaraju sjajne radove, ali u susretu sa lokalnom realnošću većina gubi bitku. Kvalitetnih projekata ima, ali je tim vidljivija dominantna produkcija, koja je daleko ispod proseka.
Kako vam se čini Zrenjanin danas, pre svega, sa stanovišta arhitekte? Vladimir: Ne najbolje, nažalost. Čak prilično loše. Smeta mi najviše što postoji velika razlika u fokusu na konkretne probleme. Neki, koje svaki grad ima i ne može se bez toga, rešavaju se sa više pažnje, dok drugi ostaju u senci. I onda se dešava disbalans i kakofonija u gradu i to ne samo u izgledu, već i u svim drugim aspektima koji su vezani za arhitekturu. Goran: Zrenjanin retko posećujem. Poslednji put sam bio u gradu pre nekoliko godina. Imam običaj da šetam bez plana i cilja, pa sam u nekoliko dana prošpartao ceo grad, od Gradnulice do Šećerane, od Bagljaša do Šumice. Nažalost, ne sećam se da sam video kuću, ulicu, naselje ili trg koji su se promenili nabolje u ovih 20-ak godina koliko ne živim na tom prostoru. Ono što je vredelo nepovratno nestaje, a novom uglavnom nedostaje koncepcija. Šta vam se dopada, a šta biste promenili u rodnom gradu? Vladimir: Promenio bih puno toga, ali to je više za neku diskusiju nego intervju. Veoma kompleksna stvar je to šta bi neko nešto menjao u gradu, a da nisu neke „sitnice”. Sve što bih menjao bi započelo razgovorom i analizom, dok se ne stigne do konkretnih rešenja. Eto, lepo bi bilo da u „promene” budu uključeni i građani i struka javno. Manje politika i investitori. Goran: I pored svega negativnog što sam spomenuo, hoću da verujem da za moj rodni grad ima nade. Svi znaju šta su najveći gradski problemi i nema potrebe da to ponavljam. Ja sam ovde samo redak gost, ali raduje me da još uvek ima ljudi koji su rešili da ostanu u Zrenjaninu i veoma se trude. U okviru svojih mogućnosti uspevaju da stvari promene nabolje. Ukoliko neko smatra da ja lično mogu da pomognem, pišite, zovite, stojim na raspolaganju.
Miroslava Malbaški Foto: Privatna arhiva
SVESTRANI UMETNIK
Vladimir Garboš (Zrenjanin, 1979) je master inženjer arhitekture. Stručno zvanje je stekao na Departmanu za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Kao grafički dizajner aktivan je od 1998. U protekle dve decenije radio je za nekoliko organizacija i kompanija kao kreativni direktor i evoluirao kao profesionalni grafički dizajner. Ovaj razvoj ga je doveo do angažmana i rada za nekoliko značajnih institucija (Festival „Infant”, Kreativno mentorstvo Beograd, Nova galerija vizuelnih umetnosti Beograd, „Egzit” festival). Takođe, vodi i svoj studio „Knap”.
Fokus njegovog rada kao arhitekte je scenski dizajn, uglavnom muzički performansi, i to tehničko-tehnološki aspekt sa posebnnim osvrtom na dizajn svetla i videa. Intenzivno se bavi produkcijom i organizacijom javnih događaja, uglavnom u nevladinom sektoru.
OD ZRENJANINA DO PRAGA
Goran Patlejh (Zrenjanin, 1964) je grafički dizajner, fotograf, fizičar, arhitekta, ilustrator. Studirao je arhitekturu, ali se bavi isključivo grafičkim dizajnom. Karijeru je počeo još tokom studija kao dizajner u „Klubu studenata tehnike”, a nekoliko godina kasnije stigao je do reklamne agencije „Saatchi & Saatchi” na poziciju art direktora. Sarađivao je sa mnogim reklamnim agencijama s prostora bivše Jugoslavije i Češke republike. Trenutno živi i radi u Pragu.
