Zrenjanin sa bogatom istorijom, tradicijom, fotografskom baštinom, spomenicima, verskim objektima, zgradama koje su biseri arhitekture plodno je tle za istraživače iz skoro svih oblasti. Sa druge strane, Arhiv, Muzej i Biblioteka su prave riznice spisa i knjiga, a njihovi fondovi sve više privlače osnovce, srednjoškolce, studente, doktorande.
Naše sugrađanke, istoričarke umetnosti Ivana Arađan i Vanja Stojković, svaka na svoj način, proučavaju lokalno bogatstvo i kulturu te grade zavidnu stručnu karijeru. Ivana Arađan je na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vanja Stojković na istom univerzitetu istražuje oblasti likovnog nasleđa Torontalske županije u kontekstu srednjoevropskog kulturnog miljea. Sa njima smo razgovarali o nauci, dešavanjima u gradu, položaju umetnika…
Kakav je studijski program koji ste odabrale i zašto ste se za njega odlučile? Ivana: Program koji sam odabrala tiče se umetnosti i vizuelne kulture novog veka, sa akcentom na nacionalnoj umetnosti 19. veka. Fokus je u velikoj meri na učenju o metodima u ovoj nauci i izazovima sa kojima se ona susreće.
Uža oblast kojom se bavim je istorija nacionalne, odnosno zavičajne fotografije 19. veka, koja je neposredan odraz kulturnih i društvenih tendencija određenog perioda. Želim da svojim doprinosom unapredim njenu vidljivost u svetu muzeologije. Vanja: Katedra za novi vek je bila moj prvi i jedini izbor, budući da sam se inicijalno zaljubila u umetnost baroka, potom i u stvaralaštvo poznog 18. i 19 veka. Kada sam shvatila da su koncepti evropske umetnosti novog veka u velikoj meri prisutni u graditeljstvu i likovnom stvaralaštvu Zrenjanina, tada sam odlučila da to bude težište mog budućeg naučnog rada, pa se danas bavim sakralnim kulturnim nasleđem na teritoriji Torontalske županije, odnosno prostora današnjeg Banata. Kakav je položaj istoričara umetnosti danas? Koje su perspektive i mogućnosti? Ivana: Postoji konstantna tendencija u strukovnim krugovima istorije umetnosti ka borbi za veću vidljivost i uvažavanje profesije kustosa. Trud koji moje kolege ulažu je enorman kako bi se kulturno-umetnička baština zaštitila i na kraju dostojno prezentovala putem izložbi, monografija, predavanja. Perspektive i mogućnosti zavise i od društva i od potencijala pojedinaca.
Istoričari umetnosti koji su posvećeni struci poseduju određene kompetencije te mogu biti kustosi, profesori, edukatori u državnom ili nezavisnom sektoru. Svako od nas ko se odlučio za ovaj poziv, nosi u sebi veliko znanje i ljubav prema nasleđu. Vanja: Smatram da je situacija povoljnija nego prethodnih decenija, iako je zainteresovanost za studije istorije umetnosti manja. U današnjem vremenu munjevitih razmena informacija i mogućnosti brzog napredovanja, humanistika se čini kao davno zaboravljena veština, pa ne čudi što se sve više mladih opredeljuje za savremenija zanimanja, koja garantuju naizgled sigurno, instant zaposlenje po završetku osnovnih studija. Međutim, za one koji su predani ovoj disciplini i koji su spremni da nastave sa naučno-istraživačkim radom nakon završetka osnovnih studija, mogućnosti su brojne. Kao i pre, tu je angažovanje u tradicionalnim muzejskim, obrazovnim i naučnim ustanovama, dok je savremeno doba omogućilo i prošireno delovanje radnika u kulturi.
Karijera se može razvijati i na polju kulturnog menadžmenta ili konsaltinga, dok je napretkom tehnologije posao kustosa prešao i u domen digitalnog. Uzgred, postdiplomski studenti mogu aplicirati na programe stipendiranja i angažovanja u naučno istraživačkim organizacijama, koje finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dok je mogućnost razmene studenata preko ERASMUS programa dostupna na svim nivoima studija. Istorija umetnosti nudi široko polje izučavanja (od antike do savremene umetnosti) i raznolike vidove naučnog i kulturnog angažmana. Da li ste u kontaktu sa kolegama u zemlji, regionu, svetu? Ivana: Sa kolegama iz zemlje sam u komunikaciji svakodnevno. Aktivna sam i u Muzejskom društvu Srbije, odnosno Sekciji istoričara umetnosti. Delim ambiciju sa određenim brojem kolega da putem sekcije organizujemo strukovne skupove, sastanke, obilaske izložbi u celoj Srbiji, jer je potreba za umrežavanjem izuzetno velika, posebno u periodu nakon pandemije. Vanja: Budući da se bavim pretežno lokalnom temom, od velikog značaja mi je saradnja sa kolegama iz zrenjaninskog Muzeja, posebno Oliverom Skoko i Dejanom Vorgićem, kao i saradnicima iz Istorijskog arhiva, Zavoda za zaštitu spomenika i Gradske biblioteke „Žarko Zrenjanin”. Osim toga, veoma mi je važna saradnja sa naučnim radnicima koji se bave srodnim temama, gde bih, pre svega, izdvojila Jovanu Milovanović sa kojom sam ove godine pisala naučni rad za zbornik Narodnog muzeja u Beogradu. Umrežavanje sa kolegama iz sveta je zahvaljujući internetu nikad lakše, te se kroz par minuta putem akademskih mreža ili Gugl pretrage može pristupiti brojnim publikacijama, što je u velikoj meri unapredilo savremenu nauku i učinilo je dostupnom široj javnosti. Koliko pratite dešavanja u istoriji umetnosti? U kojoj meri možete da doprinesete predstavljanju i promociji kulturnog nasleđa našeg grada? Ivana: Pratim metodološke tendencije u svetu i zemlji, nova izdanja, izložbe, strukovne skupove i drugo. Volim da posećujem muzeje, naročito istorijsko-umetničke izložbe i trudim se da ispratim što je moguće više sadržaja. Što se tiče promocije kulturnog nasleđa Zrenjanina i srednjeg Banata, to sa zadovoljstvom činim gotovo svakodnevno. U Narodnom muzeju gde radim, jedna od mojih glavnih zaduženja je i interpretacija sadržaja njegove stalne postavke.
Trenutno radim na projektu namenjenom mladima pod nazivom „Mali kustosi – velike priče”, putem kojeg se trudim da starije osnovce i srednjoškolce upoznam sa bogatim zavičajnim nasleđem iz oblasti prirode, etnologije, umetnosti… U narednom periodu želim da putem javnih vođenja i predavanja govorim o našoj kulturnoj baštini i znamenitim ličnostima iz oblasti slikarstva, sakralne umetnosti, vajarstva, fotografije… Vanja: Zahvaljujući već pomenutim blagodetima tehnologije, veoma je lako pristupiti brojnim sadržajima, pa i doznati o aktuelnim kulturno-umetničkim dešavanjima u regionu. Do sada sam imala prilike da izlažem na tri međunarodne konferencije, na kojima sam govorila o pijarističkoj gimnazijskoj kapeli Svetog Stefana u Zrenjaninu, ečanskoj crkvi Svetog Jovana Krstitelja i crkvi Blažene Djevice Marije u Jaši Tomiću. Postavljanje lokalnih narativa u širi kontekst evropske kulture i umetnosti mi se čini kao uspešan način reaktuelizacije kulturnog nasleđa i upoznavanja sa onim što naše podneblje ima da ponudi. Kako gledate na kulturni život u Zrenjaninu? Ivana: Čini se da je raznolik. Ustanove kulture često održavaju izložbe različitog sadržaja, predavanja, promocije knjiga, koncerte. Ono što je meni privuklo pažnju u skorije vreme jesu koncerti klasične i horske muzike koji se održavaju u zrenjaninskim crkvama.
Mana je što pojedini sadržaji privlače isključivo iste pojedince. Trebalo bi poraditi na umrežavanju poštovalaca kulture i približiti im različite sadržaje. Izazov je dopreti do publike svih generacija, posebno među mladima. Vanja: Mislim da Zrenjaninu nikada nije manjkalo talentovanih i autentičnih ljudi. Drago mi je da se poslednjih par godina u gradu održavaju manifestacije gde im se pruža prilika da se prikažu.
Posebno me raduje što na takve sadržaje reaguju različite demografije, pa recimo na koncertu Zrenjaninske filharmonije možete videti i dete i studenta i penzionera. Čini mi se da su ljudi željni kvalitetnog, dostupnog sadržaja.
Miroslava Malbaški Foto: Privatna arhiva
OD MIKE ANTIĆA DO BRAJANA RAŠIĆA
Ivana Arađan (1987) je viši kustos-istoričar umetnosti. Osnovne i master akademske studije završila je na Odseku za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Karijeru u Narodnom muzeju započela je kao pripravnica 2013, da bi nakon položenog stručnog ispita 2014. stekla zvanje kustosa. Bavi se organizacijom gostujućih izložbi, stručnih vođenja i tumačenja stalne postavke, priređivanjem autorskih izložbi, prezentacijama, predavanjima. Koordinatorka Pedagoško-informativne službe je od 2020. Samostalno ili u koautorstvu priredila je niz posećenijih izložbi: „Da li sam svuda gde su mi tragovi: stvaralaštvo Miroslava Antića” (2015); „Pazi, snima se! – vek bioskopske kulture u Zrenjaninu” (2016); „Jožef Pehan – umetnik na prekretnici vekova” (2018); „Vasa Pomorišac – od tradicije do moderne” (2018); „Pod sjajem zvezda – Izložba fotografija Brajana Rašića” (2021).
ISTRAŽIVAČICA BANATA
Vanja Stojković (1997) je nakon Zrenjaninske gimnazije upisala Filozofski fakultet u Beogradu. Na odseku za istoriju umetnosti završavila je osnovne, master, a trenutno je na doktorskim studijama. Njeni dosadašnji rezultati objavljeni su u naučnim zbornicima Matice srpske za likovne umetnosti i Narodnog muzeja u Beogradu. Učestvovala je na međunarodnim konferencijama u zemlji i regionu na kojima je naučnoj javnosti predstavila sakralno katoličko nasleđe banatskog podneblja. Bila je stručni vodič na izložbi „Slikarstvo neprolazne lepote – Vlaho Bukovac” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), kojoj je ICOM Srbija dodelio nagradu za najbolju izložbu i publikaciju 2020.
