Srbija se nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od kardiovaskularnih bolesti, prema Institutu za javno zdravlje. U našem okruženju odrasli najčešće obolevaju upravo od srca i krvnih sudova, pokazuje izveštaj o zdravlju stanovnika Srednjeg Banata u 2020. godini Zavoda za javno zdravlje. Zato je i razumljiva zabrinutost čitateljke koja nam se nedavno požalila da bolesnici koji čekaju na ugradnju stenta ne mogu o tome dobiti informacije iz Opšte bolnice.
Takođe je izrazila sumnju da se u ovoj ustanovi ni ne radi navedena procedura. To u Opštoj bolnici demantuju. Kako navode, ugradnje stenta se sprovode, a pacijenti se šalju u Sremsku Kamenicu jedino u slučaju komplikovanijih procedura.
JOŠ TRI DOKTORA NA OBUCI
Zrenjaninska opšta bolnica, kao i somborska i subotička, dobile su 2017. godine angio-sale za dijagnozu i lečenje kardio-vaskularnih bolesti zahvaljujući sredstvima Pokrajine.
Dr Uroš Bačić, subspecijalista kardiolog i šef Odseka kateterizacione laboratorije Opšte bolnice, trenutno je jedini lekar angažovan u angio-sali. Za naš list objašnjava kako je ova jedinica radila poslednjih pet godina.
– Sala za kateterizaciju (angio-sala, prim. nov) počela je sa radom 23. oktobra 2017. sa dva lekara, dve medicinske sestre i dva radiološka tehničara. U međuvremenu, zbog narušenog zdravlja, jedan od lekara nije više mogao da nastavi sa radom u zoni zračenja – ističe dr Bačić. Objašnjava da osposobljavanje osoblja angio-sale i dalje traje pod nadzorom interventnih kardiologa sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Obuka za interventnog kardiologa jeste dugotrajan i komplikovan proces, ističe naš sagovornik, pa se zato sticanje znanja ne može proceniti vremenskim periodom već isključivo stečenim veštinama i tehnikama.
– U 2019. godini na obuku za procedure u interventnoj kardiologiji odlaze dva, a u drugoj polovini ove godine još jedan jedan specijalizant interne medicine. U 2019. u kateterizacionu laboratoriju došla su po dva medicinska i radiološka tehničara – navodi dr Uroš Bačić.
POSLE PANDEMIJE NORMALIZACIJA RADA
Godina 2018. bila je veoma značajna jer tada počinje sprovođenje različitih procedura u angio-sali.
– U junu te godine urađena je prva perkutana koronarna intervencija, odnosno implantacija stenta, uz nadzor interventnih kardiologa iz Sremske Kamenice – kaže dr Bačić. Dodaje da je sa početkom pandemije sala za kateterizaciju prestala da radi na duže vreme, uz povremeno funkcionisanje kada je epidemijska situacija dozvoljavala. Razlog tome jeste što su mnogi lekari bili angažovani na kovid odeljenju, na snazi su bile mere sprečavanja širenja infekcije, a i stručnjaci sa Instituta u Kamenici dobili su nova zaduženja zbog pandemije.
Zbog toga se lista pacijenata kojima su trebale intervencije u angio-sali povećala, a do tada je bila na minimumu, napominje dr Bačić. Ističe da se juna 2021. stvari vraćaju u normalu.
– Jednostavnije procedure ugradnje stenta izvode se samostalno. One komplikovanije rade se u Sremskoj Kamenici ili u našoj ustanovi, u zavisnosti od nalaza koronarografije, uz nadzor kardiologa sa Instituta, budući da naša ustanova nema kardiohirurško odeljenje koje bi bilo podrška u slučaju komplikacija – objašnjava naš sagovornik. Ističe da je od početka rada angio-sale urađeno 1.436 interventnih zahvata, a od toga 225 implantacija stenta. Kao nova procedura uvedena je i frakciona rezerva protoka – metod koji se koristi za procenu suženja na srčanim krvnim sudovima.
– Angio-sala trenutno radi maksimalnim kapacitetom da bi se smanjile liste čekanja, uz izvrsnu saradnju sa stručnjacima iz Sremske Kamenice. Tu su danas jedan interventni kardiolog, četiri rendgen i četiri medicinska tehničara – zaključuje dr Bačić.
