Odavno je poznata činjenica da iz našeg grada potiču brojni uspešni muzičari, operski pevači, modni kreatori, pisci, slikari, reditelji, glumci. Jedni su svoju karijeru izgradili upravo u rodnom Zrenjaninu, gde su zasnovali porodice. Drugi su se, pak, otisnuli u svet i tamo postali naši najbolji ambasadori kulture. Kad god bi se njihova imena spomenula, Zrenjaninci bi bili više nego ponosni.
Ništa manje naši sugrađani ne vrednuju trud i zalaganje onih koji su ostali u gradu. Redovno posećuju njihove koncerte, predstave, izložbe… Akademske slikarke Rajna Krulj i Kristina Benjocki gradile su svoje umetničke svetove u Zrenjaninu i Amsterdamu (Holandija). Za naš list govore o temama koje ih zaokupljuju, položaju umetnika u zemlji i inostranstvu, ali i asocijacijama na rodni grad.
Na čemu trenutno radite i šta je u fokusu vašeg interesovanja? Rajna: Umetnost u čoveku oblikuje jednu vlastitu duhovnu klimu. Još kao dete sam crtala razne likove, nasmejane, tužne, komične. I dan-danas mislim da su oni poput predela; ravničarski, krševiti, tmurni, osunčani. Ta lica i dalje su u fokusu mog nesmanjenog interesovanja. Uprkos nekim apstraktnim slikama, koje me gotovo isto tako uzbuđuju i raduju dok ih stvaram, portreti su za mene neiscrpni motivi. Nije li svaki osmeh, na usnama i u očima, projava Sunca na licu? Kristina: Moj rad istražuje političke mehanizme zaboravljanja i sećanja. Kroz praksu ispitujem u kojoj meri umetnost može da artikuliše zaboravljene narative i kroz vizuelni jezik ponudi nove priče. Kroz njega ispitujem uslove u kojima se fragmenti vremena sakupljaju, beleže, dokumentuju, ispituju i kakve posledice to ima na produkciju znanja. Trenutno se pripremam za završnu fazu snimanja filma, koji planiram da završim do kraja godine. U sklopu moje prve samostalne izložbe u Srbiji, ovaj film će biti premijerno prikazan u Legatu Čolaković u maju 2023. Cela postavka je posvećena istraživanju koje sam otpočela tokom boravka na Jan van Ajk Akademiji u Mastrihtu, 2016. Kako danas gledate na status umetnika u vašem okruženju? Rajna: Oduvek je većina ljudi imala otpor prema pitanju: „ko sam, odakle dolazim i kuda idem”, a umetnost je, opet, oduvek bila onoliko umetnost koliko je autentično svedočila istinu o svetu i čoveku. Umetnik je uvek bio za većinu ljudi pomalo čudak i ta začudnost je, čini mi se, uvek diktirala i njegov status u društvu. Kristina: Status umetnika u Holandiji je daleko povoljniji od mnogih zemalja u Evropi. Postoji veliki broj izložbenih prostora, institucije koje funkcionišu i tržište koje nudi prostor da se radi i da se od tog rada živi. Naravno, treba uzeti u obzir da je ovde konkurencija ogromna i da su mnogi upravo zbog toga prinuđeni da ubrzo nakon završetka studija napuste zemlju ili traže zaposlenje u drugom sektoru. Koliko pratite savremenu umetničku scenu? Rajna: Ovo je vreme kao sveska svaštara. Novi mediji i društvene mreže doneli su nove šanse za umetnika, ali su ga isto tako i udaljili od prirode i prirodne potrebe za dragocenom dokolicom. Naravno, trudim se da pratim savremenu umetničku scenu, ali i da se povremeno odmorim od svih informacija. Kristina: Pravo pitanje je da li Dušan Tadić prati Čempions ligu.
Šta mislite o stvaralaštvu Rajne Krulj/Kristine Benjocki? Rajna: Kristina Benjocki je umetnica izuzetnog talenta, čiji rad s radošću pratim još od njenih školskih dana. Za nju i njenu porodicu vežu me najlepše uspomene koje prijateljstvo može iznedriti. Talenat, hrabrost, odlučnost, autentičnost, borbenost, ali i veoma tanan umetnički senzibilitet, sve to doprinosi da je njena umetnost našla svoje značajno mesto na bogatoj umetničkoj sceni Amsterdama. Kristina: Stvaralački opus Rajne Krulj je nezamenljiv deo našeg podneblja. U njenom radu se krije pronicljivost, neposrednost i ljubav prema drugom. Njeni portreti pokazuju snagu i ranjivost čoveka. Njeni crteži i pesme su obeležili ovaj grad i moje odrastanje u njemu. Sećam se da sam je prvo upoznala preko portreta moga oca kojeg je majka uramljenog držala na zidu u dnevnoj sobi. Rajna je uspela da u par linija uhvati svu snagu i tugu koju je nosio. Nekoliko godina kasnije, srele smo se kod Malog mosta koji vodi ka sudu. Nosila je veliki buket suncokreta i veliki osmeh. Nisam sigurna kako smo krenule u razgovor, ali se dobro sećam da mi se činilo kao da se znamo oduvek. Odrasli ste u Maloj Americi. Koja je vaša prva asocijacija na ovo naselje i rodni Zrenjanin? Rajna: Kad pomislim na Malu Ameriku setim se skrovišta u zelenilu, nadomak centra grada, za koje me vezuje toliko emocija, čitavo jedno zdanje uspomena, radost stvaranja. Cvrkut ptica u krošnjama, obasjani krovovi, odsjaj neba u jezeru, dečje igralište, stadion, teniski tereni, puteljci… Mala Amerika je za mene gradić u gradu Zrenjaninu koji ume biti tako lep kad se povežete s njim u ljubavi. Kristina: Moja prva asocijacija na Malu Ameriku su jezera i svo ono drveće i zelenilo koje ga čini tako lepim. Parkići i igrališta na sve strane. Teniski tereni, basket i vojni stadion. Mladi ljudi koji dolaze i odlaze. Miris lipe. Gugutke. I ponekad, onaj težak, opor miris ječma. Naravno, naš Narodni muzej u kojem sam provela toliko vremena razgledajući eksponate i crtajući. Sećam se dana kada mi je nekadašnji kustos primenjene umetnosti Mileva Šijaković pokazala fosil puža koji se nalazi na stepeniku nadomak ulaza u Muzej. I kako smo nas dve par godina kasnije na tom istom stepeniku naglas čitale poeziju Vaska Pope.
Miroslava Malbaški
BROJNE IZLOŽBE U REGIONU
Rajna Krulj je rođena 1961. u Zrenjaninu. Studirala je medicinu i književnost, a završila Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek slikarstvo, u klasi profesora Halila Tikveše i Jovana Rakidžića. Značajnije izložbe: Zavod za kulturu Novi Sad, galerija „Most” (2004), „Podrum”, Novi Sad (2005), „Haos”, Beograd (2007), salon zrenjaninskog Narodnog muzeja (2007), Muzej rodne kuće Đure Jakšića, Srpska Crnja (2018), Kulturni centar Zrenjanin (2018), Kulturni centar Mostar (2019), Narodna biblioteka Trebinje (2020), Moderna galerija „Jovo Ivanović” Budva (2021), Galerija „Velimir Leković” Bar. Radi kao nastavnica likovne kulture u osnovnim školama „Vuk Karadžić” i „2. oktobar” Zrenjanin i „4. oktobar” u Vojvodi Stepi.
ZAVIDNA INOSTRANA KARIJERA
Kristina Benjocki je rođena 1984. godine u Zrenjaninu. Živi i radi u Amsterdamu. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, potom na Akademiji Gerit Ritveld (Gerrit Rietveld academie) u Amsterdamu. Diplomu magistra stekla je na Kraljevskom konzervatorijumu u Hagu. Od 2015. do 2017. bila je istraživač na Akademiji Jan van Ajk u Mastrihtu (Jan van Eick Academie). Njena umetnička praksa, vođena istraživanjem, obuhvata pokretnu sliku, skulpturu, tekstil i fotografiju. Radovi su joj bili izloženi u Muzeju moderne i savremene umetnosti u Rijeci (Hrvatska), Umetničkoj galeriji američkog Univerziteta u Bejrutu i Galeriji Strom (Stroom) u Hagu. Pored izlaganja u IKOB-u (Muzej savremene umetnosti u Belgiji) 2022. godine, priprema samostalne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Legatu Čolaković i Narodnom muzeju u Zrenjaninu.
