U svetu koji se neprestano ubrzava, a zaborav nameće kao neminovnost, opstanak jedne institucije kulture duže od pola veka nije samo uspeh – to je svojevrsna filozofija. Kulturno-umetničko društvo „GIK Banat Pionir” osnovano je kao amatersko 1976. godine sa idejom da se što više dece i mladih okupi kako bi se očuvali običaji i tradicija i prikazali ostalim narodima.
IZ BANATA U SVET
Kao ambasadori kulture, članovi Udruženja predstavljali su Zrenjanin širom Srbije, Evrope i sveta. Razvili su mnoga prijateljstva na smotrama, koncertima i festivalima u Rumuniji, Mađarskoj, Španiji, Rusiji, Nemačkoj, Bugarskoj, Italiji, Letoniji, Venecueli, Kostariki, Argentini, Meksiku. Značajan broj nekadašnjih folkloraša danas bežeži uspehe u raznim oblastima društvenog života u zemlji i inostranstvu. Trenutno „Pionir” okuplja oko 100 članova, od najmlađih do veterana. Radovan Rača Moldovan se u poduhvat uključio odmah po nastanku KUD-a. Najpre kao igrač, zatim kao član uprave, da bi postao predsednik. U svom govoru, na nedavnom skupu, podsetio se tadašnjih osnivača folklorne sekcije. To su: Ljuba Jović, Zoran Katić, Negovan Felbab, Čedomir Gavranić, Janoš Kečkeš, Ivica Lazić, Nikola Božović, Milan Bobot.
– Akademijom smo pokušali da sumiramo urađeno i evociramo uspomene. Da li smo uspeli, sudiće Zrenjaninci. Verujem da smo za ovih pola veka dosta postigli. Odgovornost je i dalje na meni, dokle god vodim „Pionir”. Želja mi je da nas ne zaborave i da jednog dana dobijemo dostojne naslednike – poručio je Moldovan.
BARDOVI KULTURE NE ČELU SEKCIJA
Građevinsko industrijski kombinat (GIK) „Banat”, u vreme osnivanja KUD-a, bio je u zenitu, a Zrenjanin privredni gigant stare Jugoslavije. Ovog perioda prisetio se Janoš Kečkeš, predsednik komisije za kulturu. Prema njegovim rečima, brinulo se o svakom radniku, a bilo ih je oko 2.700. Vodilo se računa i o zabavi. Tako su, dodao je Kečkeš, nastale sekcije. Dramsku je pokrenula Margita Koso. Kasnije ju je preuzeo Radovan Rale Luković. Na čelu likovne našao se slikar Zdravko Mandić, muzičke profesor violine Ivica Petrov, fotografske Živojin Lj. Lucić. Pomoć su pružali i brojni lokalni umetnici. Zdravicu „Pioniru” održao je Jovica Jašin, glumac Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” i čest gost na događajima.
– Mnogi, koji nisu više sa nama, dali su svoj doprinos. Besede je pisao Stanko, a stihove Radivoj Šajtinac. Neizostavan je Rale Luković. Biti među ovakvim velikanima je za mene dovoljno – dodao je Jašin.
Sećanja je podelio i Nikola Božović novinar i saradnik našeg lista. Prema njegovim rečima, rad KUD-a bio je izuzetno značajan za afirmaciju radničkog samoupravljanja, entuzijazma i širenja kulturološke svesti.
– Za mene lično cela ova priča ima poseban značaj, jer sam upravo u tom periodu započeo novinarski posao u tadašnjoj GIK-ovoj redakciji. Prvi moji izveštaji vezuju se za aktivnosti „Pioni-
ra”. Bilo je to vreme izuzetnog poleta kod mladih koji su dobili ogromnu podršku celog kolektiva. Zato su prevazišli „radničke okvire” i postali prepoznatljivi širom zemlje i sveta. Ništa ne bi bilo bez Rače, sjajnog folkloraša. Zapalioje plamen ljubavi prema igri i pesmi i neumorno ga širio. Najviše zahvaljujući njegovom entuzijazmu, društvo je opstalo i ponosno slavi 50. rođendan – rekao je Božović.
NIŠTA BEZ MUZIČARA I KOREOGRAFA
Neodvojivi deo KUD-a je orkestar uz čiju muziku uspešno nastupa igrački ansambl. Pratnja je solistima, a pojavljuje se i samostalno. Sviraju uživo, bez električnih instrumenata, a prepoznatljivi su po izvedbama najrazličitijih izvornih melodija. Čine ga: Viktor Sati, Jovan Dabović, Stefan Poturica, Branislav Zakić, Milan Milošević, Ana Dmitrović i Đura Glumičić. Nikola Markov im se pridružio 20. maja 1996. na nagovor drugova iz razreda. Zajedno su pohađali Muzičku školu „Josif Marinković”.
– Kroz priče o folkloru, u jednom momentu, predložili su mi da dođem jer im je trebao frulaš. Od malih nogu svirao sam blok flautu i brzo sam se prilagodio. Najlepši deo za mene su putovanja. Koju god državu da smo posetili, trudili smo se da naučimo barem dve numere iz njihovog kraja. Vremenom smo shvatili da možemo da izvedemo samostalni koncert inostranih pesama. Za jedan dan u „Pioniru” može dosta da se sazna. Zamislite šta sve stane u tri decenije koliko sam deo tima – prisetio se Nikola Markov.
Pre 28 godina, kao osnovac, prvi put je u igračku salu kročio Zoran Tošić. Kako je ispričao, nije ni slutio da će folklor i sve što on nosi postati sastavni deo njegovog života. Nakon pet godina dobio je priliku da postane jedan od asistenata umetničkog rukovodioca dečijih ansambala.
– Tada se u meni otvara jedan novi pogled, razvija drugačiji odnos prema igri, pesmi, kostimu, scenskom izrazu… Zahvaljujući mentorima i samom sastavu, imao sam priliku da svoje znanje unapredim kroz seminare i radionice. Taj „sirovi” materijal oblikovao sam na način kako sam ga video. Zamišljao sam najbolje za našu publiku. Vremenom sam se trudio da u svoje mlađe kolege usadim ovo interesovanje. Danas sam veoma ponosan na mnoge od njih i njihove uspehe – ispričao je Zoran Tošić, sada koreograf.
Dodaje da mu je „Pionir” doneo mnogo. Izdvaja letovanja, koncerte i prijateljstva po celom svetu. Najveća nagrada su mu ovacije koje dobija ansambl koji priprema.
– Bili aktivni ili ne, mi ostajemo u srcu folkloraši. Tim kom pripadate prvi je sa kojim podelite najlepše, ali i najtužnije trenutke. Znate da su oni uvek tu – rekao je Tošić.
