Srbija na začelju regiona

Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Jedan od osnovnih ciljeva privrednog razvoja je poboljšavanje standarda svih kategorija stanovništva. Kvalitet života u jednoj zemlji osim ekonomskih (nivo dohotka i potrošnje) u značajnoj meri određuju i drugi uslovi, poput socijalne i ekološke sfere. U novije vreme posebno se obraća pažnja na sofisticiranije koncepte, kao što su ranjivost ljudi na različite rizike i mogućnost da se utiče na odluke koje su bitne za život pojedinca. Sa druge strane, rezultati brojnih istraživanja upućuju na zaključak da zemlje sa razvijenijim institucijama, višim stepenom vladavine prava i većim građanskim slobodama, u proseku, beleže i viši nivo ekonomske razvijenosti.
Organizacija „Freedom House” godinama unazad objavljuje izveštaj „Sloboda u svetu” (Freedom in the World) u kojem se analizira stanje u 195 zemalja i 13 teritorija (nesuverene države, poput Abhazije, Južne Osetije, Kosova* i dr.). Prati se ukupno 25 indikatora, od čega su 10 u segmentu političkih prava, a njih 15 u oblasti građanskih sloboda. Pitanja o političkim pravima su grupisana u tri potkategorije: izborni proces (3 pokazatelja), politički pluralizam i participacija (4) i funkcionisanje vlade (3). Stepen građanskih sloboda se ispituje u četiri oblasti: sloboda izražavanja i uverenja (4 pokazatelja), prava koja imaju udruženja i organizacije (3), vladavina prava (4) i autonomija pojedinca i individualna prava (4). Za svaki od 25 indikatora zemlja može dobiti od 0 do 4 boda, tako da se ukupan broj poena kreće u rasponu od 0 (nema sloboda) do 100 (potpuna sloboda). Pri tome, maksimalan broj koji se može dodeliti za politička prava je 40 (ocena 4 za svako od 10 pitanja), dok je za građanske slobode to 60 bodova (ocena 4 za svako od 15 pitanja). Prema podacima za 2026. Srbija u sferi političkih prava ostvaruje 18 poena (od maksimalnih 40), što prema metodologiji znači da se problemi očituju u domenu korupcije, ograničenja u funkcionisanju političkih partija i opozicionih grupa, kao i manjkavim izbornim procesima. Kada su u pitanju građanske slobode beležimo rezultat od 35 bodova (od maksimalnih 60). U ovom segmentu se, po pravilu, nalaze države koje „pate” od problema iz domena nezavisnosti medija, aktivnosti sindikalnih organizacija, kao i diskriminacija manjinskih grupa i žena. Proizilazi da je naša zemlja lane zabeležila ukupan skor od 53 (18+35) od potencijalnih 100 poena, čime se svrstala u red delimično slobodnih. U ovom statusu se nalazimo još od 2019. godine, za razliku od perioda 2013-2018. kada smo bili u grupi država koje se tretiraju kao slobodne (sa prosekom 77/100). Hronološki posmatrano, položaj Srbije se kontinuirano pogoršavao nakon 2015, kada je zabeležen naš maksimum – 80 od mogućih 100 poena. Nakon toga ukupan broj bodova se „topio” iz godine u godinu, tako da je danas za čitavih 27 manji. Od toga smo, tokom prethodne decenije, u oblasti političkih prava izgubili 13 (sa 31 na 18), a u domenu građanskih/civilnih sloboda 14 poena (sa 49 na 35). U međunarodnom kontekstu se, takođe, ne kotiramo najbolje, imajući u vidu da u 2026. prosečna vrednost za zemlje članice EU iznosi preko 90, kao i da su sve države sa kojima se graničimo u boljoj situaciji – Bosna i Hercegovina (54), Mađarska (65), Severna Makedonija (67), Crna Gora (68), Albanija (69), Bugarska (74), Hrvatska (82) i Rumunija (83).