Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ovih dana ključna tema u Srbiji je pravosuđe. U domaćoj, ali i međunarodnoj (pre svega evropskoj) javnosti se „podigla velika prašina” zbog nedavno usvojenih izmena i dopuna zakona o sudstvu i tužilaštvu. Kritičari smatraju da će to dodatno ugroziti nezavisnost sudske u odnosu na izvršnu vlast, što bi svakako unazadilo vladavinu prava u našoj zemlji. Iako se radi o pravnoj problematici, građani bi trebalo da znaju da ekonomski rezultati u velikoj meri zavise upravo od kvaliteta i načina funkcionisanja pravnog sistema. U naučnim i stručnim krugovima je odavno sazrelo shvatanje da ostvarivanje visoke stope rasta BDP-a, praćeno urušavanjem institucija, po pravilu predstavlja samo uvertiru u neki novi period ekonomskog nazadovanja, krize i nestabilnosti. Svetska banka prati šest indikatora pomoću kojih se meri kvalitet upravljanja u jednoj državi (Worldwide governance indicators – WGI). U pitanju su: 1. Kontrola korupcije; 2. Efikasnost vlade; 3. Politička stabilnost i odsustvo nasilja; 4. Kvalitet regulatornog okvira; 5. Vladavina prava/zakona; 6. Participacija i odgovornost. Svaki od pomenutih šest pokazatelja može uzeti vrednost od 0 (najlošije) do 100 (najbolje stanje). Vladavina prava odslikava percepciju o tome u kojoj meri se u jednom društvu poštuju propisane norme. Ovaj indikator nema za cilj da „izmeri” formalno postojanje zakona već način njihove primene u praksi. Odnosi se na više elemenata sistema, kao što su sigurnost privatne svojine i ugovora, efikasnost rešavanja sudskih sporova, stepen političkog uticaja na pravosuđe, poverenje građana u institucije, doslednost u sprovođenju zakona i sl. Kada je stepen pravne zaštite veći, tada su neizvesnost, prateći rizici i troškovi poslovanja manji, a to podstiče ulaganja, inovacije i konkurenciju. Nasuprot tome, slabija vladavina prava omogućava vlastima da (zlo)upotrebljavaju svoju diskrecionu moć, pa se ekonomski uspeh uglavnom zasniva na direktnim vezama sa nosiocima političkih funkcija i proisteklim privilegijama, a ne na objektivnim tržišnim kriterijumima kao što su znanje i kvalitet.
Tokom perioda 2012-2024. godina prosečna vrednost pokazatelja „Vladavina prava” u našoj zemlji (54,7) je bila niža nego u Crnoj Gori (57,3), a nešto povoljnija u poređenju sa Severnom Makedonijom (53), BiH (52,5) i Albanijom (52,8). Sa druge strane, zemlje članice EU su nam daleko odmakle na ovom planu. Najbolje rezultate su postigle Finska (92,1), Danska (90,8), Švedska (88,7), Austrija (86,9), Nemačka (85,5), dok su se na začelju našle Bugarska (54,4), Mađarska i Hrvatska (62,9), Rumunija i Grčka (63,3) itd. Imajući u vidu zabeleženu vrednost na nivou EU (75,3), proizilazi da je percepcija vladavine prava u posmatranom razdoblju u Srbiji bila manja čak za 27% u odnosu na EU prosek. Stoga poštovanje i jednaka primena zakona prema svima, nezavisno od njihovog statusa i položaja, nisu apstraktan pravnički ideal već i „kamen temeljac” ekonomskog prosperiteta. Društva koja neguju nezavisno sudstvo, transparentne procedure i doslednu primenu pravnih normi stvaraju stabilno poslovno okruženje u kojem preduzetništvo i investicije mogu nesmetano da se ostvaruju.
